Ubijen momak iz mog sela!

- Poginuo je jedan divan čovek iz mog sela, sin moje profesorke fizike. Bio je na koncertu, veselio se, trudna žena ga je čekla kod kuće, a onda je ubijen ni kriv ni dužan. Majka mi je malopre javila, i to mi je mnogo teško palo. Prestrašno je to što se desilo. Na njegovom mestu mogao sam da budem ja ili bilo ko drugi, svi smo postali mete - kaže Arno.

Gujon se za „Alo!“ prisetio momenta kada je saznao za masakr u njegovom rodnom gradu dok su tamo bili njegova supruga i prijatelji sa kojima je odrastao.

- Spavao sam kad su se te stravične stvari dešavale. Probudio sam se u subotu ujutro i video da na telefonu imam više od deset propuštenih poziva od moje supruge. U tom momentu sam uključio televizor i shvatio, u stvari, šta se desilo. Odmah sam je pozvao. Srećom, rekla mi je da je sve u redu i da je bezbedna, ali da je i nekoliko sati pre napada, dok je ona čekala voz na železničkoj stanici, stigla informacija da je tu podmetnuta bomba. To je bila lažna uzbuna, možda deo terorističkog plana. Nakon razgovora sa njom počeo sam da zovem sve svoje prijatelje u Parizu samo da čujem da li su dobro - priča on.

Kao neko ko je živeo u Gradu svetlosti, ocenjujem da su teroristi i više nego pažljivo birali mesta na kojima će izvršiti napade.

- Svako od tih mesta sam često posećivao dok se nisam preselio u Srbiju, tamo izlaze mladi ljudi, naročito petkom. Bolno je to što više ne prepoznajem svoj grad, to je sada grad koji je bio prekriven krvlju, grad sa pustim ulicama, grad prepun straha, neverice, tenzije. Neću u skorije vreme ići tamo, svakako nisam ni imao u planu, ali mislim da nakon ovog niko ne bi mogao da se oseća bezbedno, pogotovo što sam sad otac jedne male devojčice - ističe Gujon.