Mark i Paja su na epskom putu od 2.000 kilometara, ne bi li sakupili novac koji je neophodan za kupovinu infuzomata za dečje odeljenje Instituta za onkologiju u Beogradu. Zbog toga su krenuli na put koji je srpska vojska prošla u Prvom svetskom ratu - preko Albanije do Krfa, pa u novi "proboj Solunskog frfonta" nazad ka Beogradu. I sada su u Makedoniji...

Ali pre toga prošli su i deo puta kroz Grčku.

Pomozite Marku, pomozite deci!

Podršku Markovom neverovatnom poduhvatu i deci zbog koje se odlučio na ovaj put možete dati i vi.

Postoje dva jednostavna načina:

- Donirajte novac uplatom na dinarski tekući račun Udruženja „Uvek sa decom“, broj: 145-24049-93 kod Marfin banke ili za devizne uplate u evrima IBAN RS35145007080000118640 sa naznakom za akciju „Hodam za njihov život“.

- Pošaljite SMS poruku na broj 4080. Sav novac biće upotrebljen za kupovinu neophodnih infuzomata.

- Irski mladići su 1915. godine otišli na Galipolje, a posle povlačenja u Solun, gde su neki od njih ostali do kraja Prvog svetskog rata. Deo tih momaka se uputio dalje u kopno, da pomogne Srbiji u borbi protiv neprijatelja. Paja i ja smo krenuli ka mestu gde je pre 100 godina bila granica između Srbije i Bugarske - započinje opis ove etape Mark.

Kako kaže, gotovo da nema ljudi, koji su ih videli na putu, a da nisu zastali da s njim popričaju. Usput su se Marku pokvarila ručna kolica, ali se to srećom desilo na dobrom mestu. Ispred kafeterije.

- Tu smo sreli kelnerica kojoj sam ispričao na kakav smo put pošli i šta nam se desilo s kolicima. Pozvala je prijatelja koji nam je pomogao i našao ljude koji su popravili kolica. Sada možemo dalje - kaže Mark.

Narednog dana napustili su Solun, uz puno pohvala prema Grcima.

- Divan narod, nedostajaće nam. Sada idemo ka Dorjanu, gde su se 1915. godine Britanci i Irci borili za Srbe protiv Bugara. Tada je, na tom mestu, poginulo 10.000 ljudi. Ovde se borila 10. irska divizija, koja je bila i na Galipolju. U znak sećanja tu se nalazi spomenik tim herojima, koji je podignut 1930. godine. Tik iznad spomenika nalazi se mesto gde su bili rovovi, mitraljeska gnezda i ostaci štabova. Sve se i danas jasno vidi, iako je prošlo 100 godina - opisuje Mark.

Na tom mestu on i Paja su prespavali.

- Pre spavanja sam prošetao tim mestom. Razmišljao sam... Kako je bilo ljudima koji su tada bili ovde? Koje su vojnici pesme pevali noću? Šta su jeli, pili, pušili...? Danas se odavde pruža pedivan vidik, a pre jednog veka tu su se vodile krvave borbe - kaže Mark.

Dva dana nakon toga Mark i Paja su stigli do Strumice u Makedoniji.

- Imao sam jedan manji maler. Probušio mi se dušek na kojem sam spavao. Mogu sve i svašta da podnesem, ali spavanje na zemlji nije na tom spisku. Srećom, uspeo sam da ga zakrpim! A onda su kolica počela čudno da se ponašaju, kao da će ponovo da se raspadnu! Opet smo naišli na dobre ljude i popravili smo ih. Hvala Goranu iz Makedonije. Sada ponovo možemo da se fokusiramo na naš put i ispunjenje naše dve misije. Prva je povratak kući, a druga, i daleko važnija, jeste razlog zbog kojeg smo i krenul na ovaj put - da ljudi doniraju novac dečjem odeljenju Instituta za onkologiju. Toj deci su potrebna dva specijalna kreveta i deset infuzomata, što ukupno košta 14.000 evra - priča Mark i zaključuje ovu etapu puta najiskrenijim rečima:

- Znamo da je u Srbiji teško i da ljudi nemaju novca. Ali samo jedna SMS poruka od 100 dinara, na broj 4080, košta manje od kafe u kafiću, a toj deci može mnogo pomoći. Dakle, to je samo 16.000 poruka za zemlju od sedam miliona stanovnika. Preskočite jednu kafu i pošaljite tu poruku - objašnjava ovaj predivni Irac.