Ona je izašla u kuhinju da opere sudove, a muž joj je prišao s leđa i prerezao joj je vrat. Ovaj užas, kada je objavljen u medijima, zatalasao je celu Srbiju! Kao kamen kada ubacite u vodu i koncentrični krugovi počnu da se šire. A onda stanu! Baš kao što će i ova priča iz Varvarina. A ne bi trebalo! Prema statistici, koja je godinama ista, svaka treća žena u Srbiji žrtva je nasilja!


Pokojna Milica bila je svesna toga, što se vidi iz njenog tajno vođenog dnevnika. Ona je tamo izlivala svoju dušu žrtve muža alkoholičara, koji ju je svakodnevno tukao. Milica je pisala svim zlostavljanim ženama. U tišini i skrivena od svih. „Zaljubila sam se na prvi pogled u čoveka kojeg nijedna žena ne bi mogla izdržati. Od prvog dana braka, on je pio i bio je mnogo nasilan. Majku je tukao, ja sam isto dobijala batine. Sada imam 60 godina i sama se pitam kako sam još živa. Dok me tuče, ne smem ni da pitam zašto me tuče. Njegova majka me moli da odem, jer ako ona mora da trpi, ne moram da trpim i ja. Bila sam mlada i uvek sam se nadala da će doći bolje vreme.” To vreme za Milicu, nažalost, nikada nije došlo. Ali može, i to ovog časa, za sve nas žene u Srbiji!


Nemojmo da trpimo nasilje svojih muževa, partnera, partnerki, rođaka i drugih ljudi! Pobunimo se! Neka od sada policija zna za svake naredne batine, pogrdne reči i pretnje koje su nam upućene! Socijalni radnici takođe! Pa šta ako su neke od nas ekonomski zavisne od siledžija! Trebalo bi da bežimo što dalje od njih! Ovaj naš život je samo jedan! Dakle, akcija! Da ne budemo sve Milice!