Kfor je od danas ukiinuo ograničenja koja su važila za delove vazdušnog prostora Srbije od 1999. godine.

Ovu vest je danas u Beograd doneo generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, koji je na konferenciji nakon razgovora sa srpskim premijerom rekao da od danas Kfor u potpunosti relaksira zonu bezbednosti, te ukida ograničenja koja su bila uvedena 1999.godine.

To je, dodao je, konkretan izraz odnosa NATO I Srbije.

Stoltenberg je objasnio da ograničenja koja su važila za delove srpskog vazdušnog prostora više ne postoje, dodajući da to znači punu integraciju Srbije u vazdužni prostor Evrope.

Prema Stoltembergu, odluka je doneta na osnovu posvećenosti Srbije normalizaciji odnosa sa Prištinom.

Na prostor Kosova i aerodrom u Prištini moglo je do sada da se sleti samo uz dozvolu međunarodnih snaga.

KFOR ostaje na Kosovu

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da misija KFOR ostaje, da je to uslovna operacija i da se radi na tome da dođe vreme kada njeno prisustvo neće biti potrebno. On kaže da je prisustvo NATO na KiM najduža vojna operacija te organizacije i naveo da smatra da i to pokazuje posvećenost u radu na obezbeđivanju bezbednosti i sigurnosti celoog regiona. "Mi ostajemo tu" rekao je Stoltenberg i da će sve ubuduće zavistiti od određenih uslova a da se radi na tome da se dođe do situacije kad neće biti više potreban. Prema njegovim rečima KFOR ima svoju ulogu i u tome što je ključ za olakšanje dijaloga koji se vodi u Briselu. "Mi podržavamo taj dijalog" rekao je Stoltenberg i dodao da je to i zbog toga što je upravo želja da se dođe do toga da Kfor više ne bude potreban kao i da zbog toga kaže da je to uslovna operacija. Premijer Vucić je rekao da je nemoguće da je želja NATO zemalja da ta misija traje doveka uz ocenu da je Kfor dao ključni doprinos u očuvanju naših crkava, manastira... Kako je rekao ostanak Kfor zavisi od njihove odluke ali mi ćemo sa naše strane da učinimo i činimo sve da pomognemo jer je pitanje bezbednosti Srba na KiM za nas od prioritetnog značaja.

 

 - Naša intervencija 1999. nije bila protiv sprskog naroda, već se radilo o zaustavljanju neprihvatljivih radnji Miloševićevog režima. Intervencija NATO okončala je više godine ratova na Balkanu. Tokom intervencije smo preduzeli sve da sprecicmo gubitak nevinih života, i svaki izgubljeni život civila bio je tragedija za čim duboko žalimo - podvukao je Stoltenberg.

On je izjavio saučešće porodicama na obe strane sukoba i svima koji su izgubili voljene.

 - Danas sam ovde u vezi novog početka odnosa NATO i Srbije. Ovo je za nas važnije nego ikada jer smo suočeni sam mnogim zajedničkim izazovima - naglasio je Stoltenberg ističući da je saradnja od obostrane koristi.

On je podsetio da plan partnerstva nudi mnoge mogućnosti saradnje i da je NATO spreman da pokrene novi fond da pomogne Srbiji da uništi 200 tona viška municije.

Stoltenberg je ponovivši da je saradnja korisna za obe strane, rekao da je naučio koliko su bliski odnosi građana u Norveškoj i Srbiji i da oseća ličnu povezanost sa Srbijom.

On je podsetio da je proveo detinjstvo u Beogradu, gde je pojeo prvi sladoled na Kalemegdanu i igrao s vršnjacima "ringe ringe raja".

Kao generalni sekretar NATO, kazao je da duboko veruje, u potencijale odnosa vojne alijanse i Srbije poštujući politiku neutralnosti, te da se raduje razvoju odnosa i političkoj i praktičnoj saradnji NATO i Srbije.

Za Srbiju je kazao da igra važnu ulogu u izgradnji bezbednosti na Balkanu i širom sveta, kao i što pruža dobrodošlicu hiljadama izbeglica, ali i predsedavanjem OEBS-u i slanju vojnika u misije UN i EU.

Takođe je istakao da je dijalog Beograda i Prištine veoma bitan za sve nas, te je ohrabrio nastavak.

Dijalog, prema njegovim rečima, je jedini put za napredak, i pozdravio je važne korake koji su postignuti u pospešivanju saradnje Srbije sa susedima.

Premijer Aleksandar Vučić ocenio je da je to velika vest za Srbiju, jer posle 16 godina više neće biti nikakvih restrikcija u zoni od 25 kilometara u centralnoj Srbiji, što je, kako je rekao, postignuto uz politički dijalog i konkretan razgovor sa NATO a nijedan metak nije ispaljen i nijedan čovek nije izgubio život da bi se to postiglo.

 - Mi 16 godina ne vidimo na radarima Vranje, Leskovac... - rekao je premijer.

Srbija će imati neuporedivo bolju vojnu zaštitu neba, što je jedna od ključnih stvari i u pripremi odbrane zemlje, poručio je premijer i ponovio da Srbija ostaje i dalje vojno neutralna, ali da vidi dobru budućnost u odnosima Srbije i NATO.

 - To dorinosi i borbi protiv terorizma, podršci u migrantskoj krizi, očuvanju regionalne stabilnosti, boljoj obučenosti vojnika i policajaca, ali i mnogo većoj bezbednosti i sgiranosti naših ljudi na KiM, što je najvažnije - rekao je Vučić.

On je naveo da NATO i Srbija ni danas ne moraju da se saglase po određenim pitanjima iz prošlosti, ali da je siguran da postoji dobra budućnost u međusobnim odnosima.

 - Nemamo nikakvih neprijateljstava i Srbija ne želi od prijatelja da pravi neprijatelja, a bili smo u nekom periodu ekspreti za te stvari. Iako ne mislim da je Srbija bila kriva za ono što se dešavalo 1999. godine na bilo koji način, čak ni njeno rukovostvo, ali to su nase različite procene događaja iz prošlosti", rekao je Vučić.

Premijer je još rekao da je naš interes da avioni iz Beograda sleću u Prištinu i da će se i o tome razgovarati i sa NATO, kao i da je veoma važan program uništavanja viška municije.

Srbija je dobila obećanje da će za obuku vojnika i oficira morati da plati samo 10 do 20 odsto od cene obuke koju pruža NATO.

Nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma i prekida NATO bombardovanja 1999. godine, Vojska i srpska policija su se povukli sa Kosova.

Kumanovskim sporazumom definisana je Kopnena zona bezbednosti od pet kilometara na kopnu unutar centralne Srbije, na administrativnoj liniji između centralne Srbije i Kosova i 25 kilometara u vazduhu.

Vučić je zahvalio Stoltenbergu što je posetio Srbiji i ocenio da je poseta generalnog sekretara NATO-a veoma važna i dobra za gradjane Srbije i državu.

Poseta generalnog sekretara NATO izaziva u Srbiji različite stavove i videnja, primetio je Vučić, ali i ocenio da je ona važžna i korisna za naššu zemlju, te najavio da je dobio poziv da u julu naredne godine poseti sedište NATO i da se obrati članicama te organizacije.

 - Nema sumnje da ću, ako tada budem premijer, taj poziv prihvatiti, jer je to veoma važno za našu zemmlju -  poručio je Vučić.

Tokom dana, prvi čovek NATO razgovarao je i sa šefom srpske diplomatije Ivicom Dačićem i ministrom odbrane Bratislavom Gašićem.

Vučić i Stoltenberg će održati i predavanje na Fakultetu političkih nauka.

Prvi čovek NATO razgovaraće, kako je najavljeno, i sa šefom srpske diplomatije Ivicom Dačićem i ministrom odbrane Bratislavom Gašićem.

Stoltenberg je u dvodnevnu posetu Srbiji stigao u četvrtak, a na aerodromu "Nikola Tesla" dočekao ga je premijer Srbije.

Stoltenberg je dočekan po starom srpskom običaju, uz pogaču i so, ali i gardu Vojske Srbije. Uoči dolaska u Beograd Stoltenberg je za agenciju Beta rekao da Srbija i NATO "imaju zajednički interes da ojačaju saradnju".

On je rekao da se "veoma raduje svojoj prvoj poseti Beogradu u svojstvu generalnog sekretara NATO" i da je Beograd grad njegovog detinjstva.

Norveški diplomata koji je na čelu zapadne vojne alijanse doleteo je avionom belgijske vojske.

Stoltenberg: Niko ne sme da se meša u odluku Crne Gore

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg poručio je danas da niko nema pravo da se meša u odluku Crne Gora da postane članica zapadne vojne alijanse, te da bi svaki pritisak samo ojačao spremnost NATO da pozove Podgoricu da postane punopravni član.

 - Niko drugi nema pravo da se meša u takvu odluku. Crna Gora je suverena i nezavisna zemlja i svaka suverena država ima pravo da odluči o svom putu, uključujući i kakve bezbednosne aranžmane želi - naglasio je Stoltenberg.

On je podsetio da sve zemlje potpisnice Helsinške povelje, a tako i Rusija moraju da poštuju pravo na samostalno odlučivanje, a tako i da neko uputi zahtev za članstvo u NATO.

Odluku o prijemu Crne Gore u članstvo NATO će, prema njegovim rečima, doneti na sastanku ministara spoljnih poslova alijanse 1. i 2. decembra.

 - Tada će se odlučiti o pozivu Crnoj Gori da se pridruži NATO, ali važno je da nijedna treća zemlja nema prava da interveniše i meša se u taj proces. Ako bude bilo bilo kakvog mešanje to može da dovede do ojačavanja spremnosti da se pozove Crna Gora da postane prunopravni član - ukazao je on.

Osnovni princip NATO je, kako je podsetio, da poštujemo odluke zemalja, te ako je neka država odlučila da ne želi da bude članica alijanse to se poštuje.

S tim u vezi je rekao da je Srbija odlučila da ne teži članstvu u NATO, što poštuje ova organizacija.

 - Srbija je odlučila da bude neutralna zemlja. Ne postoji sukob i kontradikcija da bude neutralna zemlja i razvija bliske odnose sa NATO jer alijansa ima odnose i sa drugim neutralnim zemljama. Poštujem odluku Srbije i nijedna država nije siliom naterana da postane članica -  kazao je Stoltenberg dodajući da postoji potencijal za razvoj saradnje Srbije i NATO.

 

Stoltenberg: Francuska nije tražila aktiviranje člana 5

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas u Beogradu da Francuska nije zahtevala aktiviranje člana 5 Sporazuma o NATO, koji predviđa da napad na jednu članicu saveza predstavlja napad na sve, i dodao da taj savez igra značajnu ulogu u borbi protiv Islamske države. “Nije bilo zahteva Francuske za aktiviranjem člana 5, taj član je samo jednom bio aktiviran, posle pogibije nekoliko hiljada ljudi 11. septembra 2001. u Njujorku”, izjavio je Stoltenbaerg na konferenciji za novinare posle razgovora s premijerom Srbij Aleksandrom Vučićem. Dodao je da postoji mnogo načina na koje NATO može podržati zemlje saveznice i pozvao članice alijanse da pomognu u borbi protiv Islamske države, dodajući da borba protiv terorizma nije borba Zapada i muslimanskog sveta. “Ovo nije borba protiv muslimaskog sveta. Mulimani su često na prvoj liniji i prve žrtve terorizma i moramo da ih podržavamo u borbi protiv ekstremista”, istakao je šef NATO. NATO, prema njegovim rečima, igra svoju ulogu u borbi protiv Islamske države i u stabilizaciji zemljama u kojima nesilje i neredi lako mogu da se preliju na ulice. “Na duže staze jedini način da se stabilizuju ta područja jeste da se omogući zemljama u regionu da se bore protiv terorizma”, kazao je Stoltenberg.