Azil se nalazi izvan grada, na površini od oko pola hektara, a prostor za smeštaj životinja ima podno grejanje, klima uređaje, veoma dobro opremljenu Veterinarsku ambulantu, kapaciteta je 200 životinja.


Izgrađen je po evropskim standardima i propisima, ispunjava stroge ekološke i veterinarske zahteve, izgradnja azila je "koštala" 12.000.000 dinara, ističu u Gradskoj upravi.


"Pasa lutalica je znatno manje na ulicama a to znači da je manje i opasnosti, ne samo kada su u pitanju napadi na građane već i kada je reč o prenošenju nekih bolesti koje su zajedničke psima i ljudima", izjavio je Tanjugu autor "Strategije za zbrinjavanje napuštenih životinja" doktor veterinarske medicine Vladimir Jovanović.


Predsednik Skupštine grada Dragan Marković - Palma, je u jednoj ranijoj izjavi istakao, da psa lutalica na ulicama Jagodine gotovo ne bi ni bilo ali "neodgovorni ljudi iz susednih opština dovoze pse i ostavljaju u Jagodini jer znaju da Jagodina ima savremeni azil za pse".
Zoohigijenska služba Jagodine, radi od 7 do 23 sata, u proseku godišnje "ima oko 250 intervencija vezanih za Prihvatilište za napuštene životinje".


Na intervneciju ide po pozivu građana, po nalogu komunalne i veterinarske inspekcije, policije.


U Jagodini ima oko 10.000 registrovanih vlasničkih pasa. Zavodu za javno zdravlje u Ćupriji se godišnje, u proseku, prijavi oko 600 građana sa područja Pomoravskog okruga zbog ugriza pasa, potvrđeno je Tanjugu u toj ustanovi.


Pitanje napuštenih pasa u gradovima Srbije je "ozbiljan javni problem koji se može rešiti samo planskom, organizovanom i kontinuiranom akcijom svih zainteresovanih strana u društvu kroz jasno osmišljenu strategiju i plan hvatanja pasa lutalica", objasnio je Jovanović.
Nije mali broj opština u Srbiji, koje za oštetu građanima zbog ugriza pasa lutalica, daju polovinu budžeta, ocenio je on.


Uz podsećanje da je napuštanje životinja osnovni način nastajanja pasa lutalica, Jovanović je dodao da tome doprinosi "i veliki reproduktivni potencijal ovih životinja".


"Glavni cilj Strategije i svih aktivnosti je smanjenje populacije pasa lutalica, kao i kontrola postojeće, pa samim tim i otklanjanje negativnih posledica njihovog prisustva na ulici", rekao je Jovanović.


Strategija uključuje sterilizaciju i kastraciju uličnih i vlasničkih pasa, vakcinaciju, registraciju svih kućnih ljubimaca i uličnih životinja, edukaciju građana, veterinara, pravnu regulativu...


"Uklanjanjem pasa lutalica sa javnih površina i smeštaj u prihvatilišta otklanja se opasnost od ujeda a samim tim izbegava i plaćanje naknada oštećenim građanima, sterlizacijom brojnost populacije pasa i mačaka se stavlja pod kontrolu i utiče na stvaranje zdrave populacije, mikročipovanjem se ustrojava njihova evidencija a antiarabičnom (protiv besnila) vakcinacijama nestaje opasnost od širenja rabiesa (besnila) sto odsto smrtonosne antropozoonoze", rekao je Jovanović i napomenuo da se to radi i u Veterinarskoj ambulanti azila u Jagodini.


Veterinari Jagodine sprovode i program "Uhvati, steriliši i vrati" i čipovane pse sa "žutim minđušama u uhu" vraćaju na ulici. Psi sa "žutim minđušama" nisu opasni po građane, tvrde veterinari.