"Te pare nisu za Tursku, već za izbeglice", rekla je visoka predstavnica EU Federika Mogerini, povodom opaski političara i medija da Ankara očekuje još tri milijarde evra za godinu dana i sumnje da će turska vlast moći ili hteti da sprovede zahteve EU.

Turska, članica NATO i zemlja na sredokraći sukoba u Siriji i Iraku, zapadnim saveznicima potrebna je i za delotvorno razbijanje i konačno uništenje ekstremista Islamske države Iraka i Sirije.

Ankara se našla i na udaru optužbi da pomaže neke islamiste unutar Sirije, švercuje naftu Islamske države i dopušta krijumčarima da uz ogromne zarade preko granice u Grčku, dakle EU, prebacuju stotine hiljada migranata, među kojima su bili i neki teroristi koji su počinili pokolj 13. novembra u Parizu.

Visoki diplomatski izvori su novinarima u Briselu rekli da to nije "truli kompromis", već da je "Evropa prisiljena i da delom stavlja u stranu svoje vrednosti da bi ostvarila hitne i suštinske interese usred krize s migrantima i suočena s terorističkim napadima i opasnošću".

"Početnih" tri milijarde evra za nagodbu s Ankarom treba da prikupe sve članice EU, u skladu sa svojim bogatstvom - društvenim bruto proizvodom, ali Mađarska i Hrvatska odbijaju da daju novac u tu svrhu, a vode se i rasprave da taj novac ne bude računat kao deficit u budžetima članica Unije.

Ankara traži za uzvrat da EU uvede režim bez viza za turske državljane, a evropska dvadesetosmorica su zasad bili voljni da takvu olakšicu daju samo za poslovne ljude, studente i slične kategorije putnika.

Problem je što Turska koju EU ne smatra "bezbednom zemljom" sa stanovišta vladavine prava i temeljnih sloboda, mora prihvatiti sporazum o readmisiji, prihvatanju nazad onih koji ne dobiju azil u Uniji.

Turska zahteva i da se obnove i ubrzaju pregovori o članstvu s EU, koji su godinama u zastoju zbog velikih zamerki Evropljana na vladavinu zakona, građanskih i manjinskih sloboda i gušenja nezavisnih medija.

Godišnji izveštaj Evropske komisije o stanju demokratije u Turskoj je bio veoma nepovoljan, što je izazvalo veliko negodovanje Ankare.

Nemačka, Francuska i Austrija su posebno jasno stavljale do znanja da bi puno članstvo Turske bilo neprihvatljivo jer bi uzdrmalo institucije EU, dok je Ankara optuživala EU da je protiv Turske zato što je muslimanska zemlja.