Katastrofalno stanje u zdravstvenim ustanovama koje su pod nadzorom lokalnih samouprava ozbiljno može da ugrozi lečenje pacijenata. U Ministartvu zdravlja tvrde za "Alo!" da će te probleme rešiti. Kažu da su u ponedeljak uveli informatički sistem u sve zdravstvene ustanove, koji će, pored drugih "zadataka", imati i taj da utvrde ko i koliko u njima troši novca. Takođe, oni planiraju da primarna zdravstvena zaštita, u koju spadaju i domovi zdravlja, pređe na republički nivo.

Inače, domovi zdrvalja, apoteke i zavodi za javno zdravlje pre devet godina prešli su u nadležnost lokalnih samouprava, a kako se sada ispostavilo to je bio svojevrsni fijasko! Prema procenama, od 346 tih ustanova, 129 je u finansijskim teškoćama. Da domovi zdravlja i apoteke grcaju poznato je već dugo, a prema istraživanjima Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), za njihovo loše ekonomsko stanje odgvorni su njihovi osnivači, odnosno lokalne samouprave.

- Veliki broj gradova i opština uopšte ne kontroliše rad zdravstvenih ustanova, pre svega se misli na domove zdravlja i apoteke. Sa druge strane, zdravstvena zaštita nije prioritet u finansiranju praktično ni u jednoj opštini, za razliku od drugih oblasti koje ni izbliza nisu tako važne - rekao je dr Simo Vuković iz NALED-a i bivši državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.

Novi podaci u petak

NALED će u petak da iznese nove podatke o aktulenom stanju u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, problemima sa funkcionisanjem državnih domova zdravlja i apoteka, kao i kako da se reše dugovanja. Dr Simo Vuković, stručni konsultant NALED-a, kaže da je to važna tema imajući u vidu da je prošle godine 48 zdravstvenih ustanova bilo u finansijskim teškoćama dok se ove godine taj broj povećao na 129, od čega je od čega je 15 u blokadi.

Istovremeno, u Ministarstvu zdravlja kažu za "Alo!" da se nadaju da će izmenom i dopunom Zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju, koji bi trebalo da bude završen u prvoj polovini sledeće godine, primarna zdravstvena zaštita ponovo preći na republički nivo.

- Istovremeno, od naredne godine znaće se ko u zdravstvenom sistemu koliko troši, a to će omogućiti informatički sistem, koji je postavljen u ponedeljak. Na taj način moći ćemo da razgraničimo rad od nerada, da vidimo ko i koliko troši i doći ćemo do zaključaka koji će nam ukazati na sve što je neophodno kako bi se rešio problem - kažu u Ministartvu zdravlja.

Kako dodaju, problem dugovanja zdravstvenih ustanova je nasleđen, a najveći dužnici su domovi zdravlja, koji su u nadležnosti lokalnih samouprava.

- Videćemo na koji ćemo način disciplinovati menadžment primarnog nivoa i svest gradonačelnika i skupština opština da shvate potrebu primarne zdravstvene zaštite i da uvećaju izdvajanja za te potrebe. Trenutno ase za zdravstvo na nivou lokalnih samouprava izdvaja u proseku 0.8 odsto budžeta. Veliki problem, koji datira od 2006. godine, je stomatologija, a neisplaćene zarade su se nagomilale. Rešavanje pitanja neugovorenih stomatologa, njih oko 750, koji nisu bili prepoznati u zdravstvenom sistemu, biće završeno do kraja godine, a Vladu Srbije to je koštalo 1,1 milijardu dinara. Što se tiče apoteka, one će biti sledeći zadatak koji ćemo rešavati - naveli su u resornom ministartvu.