Ovaj portal navodi da ih je Zrelec zastupao pred sudovima, ali im je i osnivao i vodio firme. Neposredno pre nego što je na njega pucano, Zrelec se sastao sa majkom Miloša Delibašića, Slobodanovog sestrića.

 

Pozajmljivao pare uz kamatu

Jedan od pravaca istrage ranjavanja Vladimira Zreleca usmeren je i ka njegovim dužnicima, pošto su inspektori došli do saznanja da je on, između ostalog, pozajmljivao novac uz kamatu. Klijente je imao i u kriminalnom miljeu.

Mlađi brat Branislav Brana Šaranović živeo je u Beogradu i bavio se poslovima u vezi sa kockanjem, ali je bio i neka vrsta savetnika za mlađe kriminalne grupe. On je ubijen u oktobru 2009. ispred svog ulaza. Slobodan Šaranović je verovao da iza ubistva stoji Luka Bojović, pa je, prema policijskoj istrazi, iz osvete organizovao ubistvo njegovog brata Nikole.


Kako navodi „Krik“, Zrelec je bio direktor u kockarskoj kompaniji „Fil-Šar“, čiji je vlasnik bio Branislav Šaranović. Kroz tu kompaniju, Šaranović je posedovao više kocarnica u Beogradu, Kruševcu i Aleksandrovcu. Najveća se nalazila u beogradskom hotelu „Slavija“. Učestvovao je i u poslu u kojem je Šaranović 2001. preuzeo vlasništvo nad beogradskom kockarskom kompanijom „Stib holding“, koja je bila u vlasništvu firme „Kin Stib“ iz Kinšase, prestonice Demokratske Republike Kongo.

Vlasnik „Kin Stiba“, navodi „Krik“, bio je biznismen crnogorskog porekla sa francuskim državljanstvom Žorž Jablan, koji je ubijen krajem 1998. u Češkoj. Zrelec je 2007. otvorio predstavništvo firme „Fil-Šar“ i u Beogradu a, kako navodi „Krik“, na mesto direktora postavljen je Ivica Tončev, koji je kasnije postao savetnik premijera i ministra policije Ivice Dačića.

 

Žena mu je sudija

Vladimir Zrelec je sin pokojnog Miljenka Zreleca, koi je bio direktor „Jata“, sekretar CK Narodne omladine Jugoslavije, gradski načelnik za prosvetu Beograda i predsednik gradske vlade. Supruga mu je sudija Apelacionog suda u Beogradu, a njeno postavljenje tokom reforme pravosuđe izazvalo je negodovanje velikog broja njenih kolega.