Kako sama kaže, najbolje godine joj ostaju u četiri zida jer je pristala da bude deo kriminalne grupe koja je pre pet godina otela Beograđanina M. J. (18) u nameri da od njegovog oca uzme otkup od 150.000 evra. Najveći joj je strah šta će raditi kada izađe. Da li će je društvo prihvatiti?!


- Bila sam mlada i, što bi rekli, društvo me je povuklo. Želela sam da se dokažem. Rekli su mi da je moje samo da namamim momka preko Fejsbuka i da ga odvedem u kuću u kojoj će biti sakriven. Nikakve pare mi za to nisu obećali. Sve je bilo na drugarskoj osnovi. Sada, kada sve sagledam, bila sam naivna. Ne bih ni pomislila to da uradim, a kamoli zarad dokazivanja u društvu - počinje svoju ispovest Vanja.


Kada je uhapšena, bila je zanosna plavuša, a sada je devojka sa crnom kratkom kosom i jedva primetnom tetovažom na prstu desne ruke. Obučena je u široku zatvorsku uniformu, iza koje se nazire telo mlade devojke.


- Kada sam namamila momka, rekli su mi da sam svoje završila. Međutim, ja sam se i dalje interesovala za njega. U jednom trenutku mi se učinilo da će stvar izmaći kontroli i da će možda želeti da povrede momka. Govorila sam im da im to ne pada na pamet. Jedan od mojih drugova otmičara imao je dete, pa sam ga pitala kako bi njemu bilo da neko njegovom sinu to uradi - nastavlja Vanja.


- Uhapšena sam nakon nedelju dana. Ništa mi nije teško palo sve dok nisam došla ovamo. Niko me ne maltretira, ali nemam ni prijatelja, svi su mi poznanici i tako želim da ostane - kaže ona.


Da može da bira, volela bi da nikada nije ušla u to društvo. Verovala im je da će sve proći bez hapšenja i da je u pitanju samo deo igre. Kaže da bi o onome što joj se dogodilo mogla da snimi dobar film koji bi mladima bio opomena kako da se ne ponašaju i ne podležu uticaju društva.


U razgovoru sa našom ekipom, Vanju najviše interesuje šta se dešava iza zidina zatvora. Kakve su novosti, kao i to da li je društvo spremno da prihvati jednu devojku koja je u mladosti napravila najveću grešku - htela je da se dokaže i pokaže pred vršnjacima.

 

Najteže su noći

Dani Vanji prolaze tako što šije u fabrici unutar zidina zatvora. Naučila je da radi nešto što će joj pomoći kada se nađe na slobodi. - Najteže su mi noći. Tada mi se vraćaju slike. Pomišljam kako je napolju, gde su moji prijatelji. Hoće li me prihvatiti kada za dve godine izađem na slobodu - brine se Vanja.

 

Najveća podrška je porodica

- Moji roditelji me posećuju ovde u zatvoru, što mi je najveća podrška. Oni mi daju snagu da sve ovo prebrodim. Ne znam kako bi bilo da je drugačije - dadaje Vanja.