Ipak, pričinjena je znatna materijalna šteta i Srbi iz tog mesta su nakon svega, kako svedoče za “Alo!”, prestravljeni! Albanci su najpre hicima iz automatskog oružja u 2.45 porušili spomenik žrtvama NATO bombardovanja, koji se nalazi u centru sela, pucali su na kuću Saše Petrovića, zapalili automobil Srboljuba Kolašinca, a onda pucali na kuću Milunke Bukumirić, da bi na kraju ispalili više rafala na trafiku Draška Vuksanovića.

 

Vučić: Napad na ceo srpski narod

Napad u Goraždevcu na srpsku kuću u kojoj živi i sedmogodišnja devojčica je napad na celokupan srpski narod koji živi na Kosovu i Metohiji - poručio je premijer Aleksandar Vučić ističući da je to loša i onespokojavajuća vest, te da očekuje ozbiljan pristup odgovornih međunarodnih predstavnika. Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić obišao je meštane Goraždevca i ocenio da je reč o terorističkom činu, a da su Srbiji za bezbednost ovdašnjih Srba odgovorni albanski političari.

Zorana Portić Petrović, supruga Saše Petrovića iz Goraždevca, u čiju su kuću Albanci sručili sedam metaka, još je šokirana i uplašena. U izjavi za naš list kaže da su meci proletali u neposrednoj blizini krevata na kom je spavalo njeno sedmogodišnje dete, kao i da je njen muž za dlaku izbegao smrt jer je samo pet minuta pre rafala izašao iz kupatila, u kom su meci završili.


- Polako počinjem da budem svesna šta je sve moglo da se desi. Na našu kuću je ispaljeno sedam metaka, da li vi shvatate šta to znači? Ja sam u jednoj sobi spavala sa ćerkicom Stefanom, koja ima sedam godina, a suprug u drugoj sobi, a onda smo začuli stravične pucnje, bukvalano rafal! Moj san odavno nije dubok jer mislim da niko ko živi na Kosovu ne može i ne spava mirno, pa sam odmah skočila i uzela ćerku, koje se probudila, pokrila je po glavi i preletala u drugu sobu - priča Zorana. Kako kaže, najpre su pokušali da smire devojčicu koja se sva tresla.


- Saša je odmah počeo da joj govori: “Nemoj da se bojiš, ovo čike napolju snimaju neki film, nije stvarno”, ali mu ona nije poverovala, rekla mu je: “Tata, ja znam da se filmovi ne snimaju noću, a i ja sam ovo već čula.” Čula je, nažalost, i pre šest meseci u našoj ulici su se slične stvari dogodile kada je zapaljen automobil - priča ona i dodaje da ih je samo bog spasao tragedije.


- Bog sami nas je sačuvao. Ne smem ni da pretpostavim šta je sve moglo da bude.... - priča Zorana. Ona kaže da joj je najteže što nije znala kome da se obrati.
- Kosovska policija jeste stigla odmah pošto je neko prijavio, ali džaba kada oni očekivano nisu uradili ništa. Albanci nimalo milosti nemaju, žele da nas proteraju, da satru sve što je nama sveto. Tako je i sa spomenikom NATO žrtvama, ovo je treći pokušaj da ga unište, 9. jula bačen je “molotovljev koktel”. Ne znam kako ću uopšte noćas, ali i narednih noći zaspati, razmišljam da li da ostajemo ili da negde idemo - očajna je Zorana.


Njen komšija Slavoljub Kolašinac, kom su iste noći Albanci zapalili automobil, za naš list priča da je sreća u nesreći što automobil nije ekspodirao i još više uplašio decu.
- Oko deset do tri čuo sam pucnjeve, tada su Albanci pucali na kuću komšija, ja i supruga smo izleteli na terasu da vidimo šta se dešava i videli smo da nam automobil gori. Vatrena stihija ga je bukavalno progutala u sekundi i od njega nije ostalo ništa. U kući su nam bila deca, jedno od pet meseci, drugo od dve godine. Taj automobil je bio možda 1.500 evra, ali nam je služio. Nije to ni važno, veći mi je problem što ja više ne znam šta ćemo mi, ovo nije prvi put da nas napadaju, njima je cilj da nas zaplaše, da nas oteraju i ne biraju sredstva. Ko zna šta će sledeće da smisle. Mi ovde više ne možemo biti bezbrižni ni sekundu - završava on.