Mia i Andrija gledaju majke kroz rešetke

Imaju svoju sobu punu igračaka sa dva kreveca. Njihove majke su na služenju kazne i sa njima mogu biti do druge godine života. Onda sledi bolan rastanak i za jedne i druge. Mališani će otići kod očeva ili u hraniteljske porodice sve dok majke ne izađu na slobodu. Zato, kako same kažu, svaki trenutak posvećuju mališanima, ali najteže im je kad pomisle da dani prolaze i da će za koji mesec morati da se na neko vreme rastanu od dece.

Majke čije bebe rastu u jedinom ženskom zatvoru nisu želele da se slikaju jer, kako tvrde, već su nekoliko puta doživele neprijatnosti zbog toga. Dok smo pravili reportažu, Mia, devojčica sa tamnim loknama, spavala je u svom krevecu. Već je navikla na prisustvo drugih ljudi pored svoje majke.

Uniformisana lica joj nisu strana i često želi da se poigra sa čuvarima i ostalim zaposlenima. Njen nešto mlađi drug Andrija pio je mleko na majčinom krevetu jer je i njemu bilo vreme za popodnevnu dremku. Iako ga je san već savladavao, izvadio je flašicu iz usta i nasmejao se ekipi.

- Voli društvo, ali mu se sada spava - kratko je prokomentarisala njegova majka dok je sedela pored njega na zatvorskom krevetu.
Prema njenim rečima, dobro se slaže sa drugaricom. Postali su nerazdvojni kao rođeni brat i sestra. Upućeni su jedno na drugo. I njima će teško pasti rastanak sredinom sledeće godine. 

Kako deci ne bi ništa falilo, uprava zatvora kupila im je dvoja kolica, žuta i zelena. Da mogu zajedno u šetnju. Za izlazak van zidina zatvora omogućeno im je i auto-sedište. Poslednjih meseci dobili su i nove igračke, ali i slikovnice, kako ni u čemu ne bi zaostajali za svojim vršnjacima. S druge strane, i ostalim osuđenicama je osveženje da vide neko dete da trči, skače, igra se, mada je straži prilično teško jer ne zna da li da prvo zadrži dete ili majku.