Ovi lekovi se, naime, još ne nalaze na listi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). Osim toga, nedostatak dijagnostičkih testova i savremene terapije jedan je od najvećih problema sa kojim se suočavaju ti pacijenti. Iako u u Ministartvu zdravlja kažu za "Alo!" da će se uključiti u rešavanje svih probelama obolelih od hepatitisa, Ivana Dragojević, predsednica udruženja obolelih "Hronos", upozorava da nova, inovativna terapija koja je, prema njenim rečima s raspodeljena na samo 20 pacijenata i to zahvaljujući donaciji jedne farmaceutske kompanije, "kap je u moru", i neophodno je nove lekove, koji su registrovani uvrstiti na listu lekova RFZO-a.

Sa druge strane, u resornom ministratvu tvrde za "Alo!", da su itekako svesni problema da je poslednjih nekoliko godina minimalan broj inovativnih lekova odobreno.

- Jedan od naših prioriteta rada biće, da u saradnji sa RFZO, obezbedimo da pacijentima bude dostupan određeni broj savremenih lekova. U saradnji sa stručnjacima Svetske banke već se pripremaju modeli posebnih ugovora, kojima bi se iduće godine omogućilo snabdevanje pojedinim inovativnim terapijama.Uz to, mi smo pokrenuli inicijativu da se ubuduće vodi redovna direktna komunikacija sa predstavnicima reprezetantivnih udruženja pacijenata, kako bi se na vreme sagledali problemi sa kojima se susreću pacijenti, posebno kada je dostupnost inovativnih terapija u pitanju - navode u Ministarstvu.

Dr Babić:Bolest se otkriva u poodmakloj fazi!

Dr Jasmina Simonović Babić sa Klinike za infektivne i tropske bolesti KCS, rekla je da je nedostatak dijagnostičkih testova dovodi do kasnog otkrivanja bolesti kada je već u poodmakloj fazi i kada je lečenje znatno otežano. - Dodatni i gorući problem predstavlja nedostatak PCR testova kojima se prati efikasnost terapije zbog čega u ovom momentu značajn broj bolesnika terapiju dobija bez adekvatne kontrole - ukazala je dr Babić i dodala da uprkos registraciji novih lekova, a ove godine je registrovan najpotentniji IFN-free režim, oni nisu dostupni našim pacijentima, osim kroz donacije ili kliničke studije.

A Ivana Dragojević dodaje da da je problem i nedostatak dijagnostike i zastarela terapija.
- Ne možete pacijenta da uvedete u terapiju bez PCR dijagnostike, a onda ne možete da je odgovorno sprovodite. Ako uvedemo pacijenta u terapiju ona je zastarela i nije dovoljno uspešna - ukazala je ona Tanjugu i dodala da se u Srbiji upotrebljava takozvana interferonska, dvokombinovana terapija, koja pripada prvoj generacija lekova, dok se u svetu pacijenti leče lekovima treće generacije - objasnila je ona.

Inace, infekcija u najvećem broju slučajeva prolazi bez ikakvih simptoma i znakova bolesti.
Može se preneti putem primene krvi i krvnih derivata, medicinskim intervencijama, zloupotrebom narkotika, seksualnim putem, vertikalnim putem sa majke na dete, korišćenjem zajedničkog pribora za ličnu higijenu, pirsingom, tetoviranjem, akupunkturom, odnosno u svim slučajevima kada ozleđena koža ili sluznica dođe u dodir sa virusom. Najčešće se otkriva slučajno, pri dobrovoljnom davanju krvi ili testiranjem krvi na prisustvo anti HCV antitela kod onih za koje se procenjuje da su pod rizikom. Povod za testiranje mogu biti i patološke vrednosti laboratorijskih nalaza što je najčešći slučaj u kliničkoj praksi.

Kako je objavljeno, tačnih podataka o broju obolelih nema, a prema procenama SZO, u Srbiji je izmedju 80.000 i 100.000 obolelih od hepatitisa C.