Prvi, koji se daje za apetit, u sebi sadrži sladić, nepreporučljiv za mlađe od 18 godina, valerijanu, hajdučku travu, koje nisu za decu mlađu od 12 godina, nanu, koju ne bi trebalo da piju klinci ispod četiri godine starosti, i beli slez, koji se ne daje deci mlađoj od tri godine.

Problem su, kako kažu stručnjaci, valerijana, poznati biljni lek za smirenje, jer bi mogla da ispolji jače dejstvo na decu i hajdučka trava, koja deluje na lučenje sokova za varenje, dok ostale biljke nisu klinički ispitivane na deci. Drugi čaj sadrži biljku iđirot, u čijem je sastavu toksično jedinjenje azaron.

Da se razumemo, oba čaja spadaju u biljne lekove koji se prave u apoteci. I cela ova priča ne bi bila toliko strašna da nije pokazala da su nam nadležni omanuli! Nisu nam čuvali zdravlje. I to pune četiri godine. A evo i zašto. Evropska agencija za lekove, čije preporuke sledi i Srbija, pre 11 godina donela je direktivu o načinu spravljanja biljnih lekova.

Ostavila je državama čak sedam godina da usklade svoje sisteme i ispoštuju tu direktivu, odnosno rok je bio 1. maj 2011. Do tada je naša Agencija za lekove trebalo da ažurira spiskove biljnih lekova, a to nije uradila. Da li je logični sled da se sada povuku i biljni sirupi za bebe koji sadrže beli slez i svi čajevi u čijem su sastavu gorepomenute biljke? I ko će da odgovara za ovaj propust?

Jer ja želim, baš kao i sve majke u Srbiji, da kad me pedijatar pošalje u apoteku po biljni lek za sina, budem potpuno sigurna da je bezbedan! Da su nadležni radili svoj posao, za koji ih svi mi plaćamo!