"Sporazum o klimi je usvojen. To je mali korak koji može da učini velike stvari", izjavio je domaćin skupa, šef francuske diplomatije Loran Fabijus.

Francuski predsednik Fransoa Oland predstavio je ranije danas učesnicima skupa nacrt Sporazuma o klimi, koji predviđa da do kraja veka bude ograničen rast globalnih prosečnih temperatura na ispod dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski period.

Cilj sporazuma predstavlja održavanje globalnog zagrevanja na ispod dva stepena, odnosno do 1,5 stepeni Cejzijusa, kako su zatražile zemlje koje su najviše pogodjene klimatskim promenama.

Pomoć zemljama u razvoju trebalo da bi da bude oko 100 milijardi dolara godišnje 2020. godine, kada sporazum stupa na snagu.

Pored održavanje globalne temperature, sporazum podrazumeva i borbu protiv žive koja preti poljoprivrednim usevima i bavi se pitanjem rezervi vode u sušnim regionima i morskim resursima.

Sporazum bi trebalo povoljno da utiče na preorijentisanje svetske privrede na druge izvore energije koje nisu fosilne, kao što ugalj, gas ili nafta, koje dominiraju kao energenti u celom svetu. Dokument preporučuje razvoj obnovljivih izvora energije, što će uticati na uštedu u ekonomiji i zaštitu šuma.

Zemlje treba da smanje emisiju štetnih gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, koji je jedan od uzročnika globalnog zagrevanja, a revizija emisije tih gasova će se sprovoditi svakih pet godina, počev od 2025.

Protokolom iz Kjota iz 1997. godine ograničena je emisija štetnih gasova u bogatim zemljama, što je do sada uticalo na prosečnu temperaturu tla od oko tri stepena, a na ovogodišnjoj međunarodnoj konferenciji dogovorena je ograničena emisija štetnih gasova na globalnom nivou.

U pariskom sporazumu, razvijene zemlje se pozivaju da ulažu dodatne napore u smanjenju emisije štetnih gasova.

Međunarodna konferencija o klimi počela je 30. novembra i trebalo je da se završi u petak ali su učesnici zatražili još jedan dan, kako bi bolje razmotrili detalje sporazuma.