Slučaj se tiče navoda o nedoslednosti domaće sudske prakse za isplatu obeštećenja porodicama čiji su rođaci nestali ili kidnapovani nakon intervencije NATO na Kosovu 1999. godine.

Pripadnici OVK su u opštini Suva reka 13. juna 1999. godine oteli muževe Slobodanke Stanković i Sonje Trajković koji su potom proglašeni mrtvima.

Ove dve srpske državljanke su, kako se podseća, u maju 2005. podnele građanske tužbe protiv Republike Srbije tražeći odštetu za duševnu bol izazvanu nestankom i smrću svojih muževa.

Opštinski i okružni sudovi na kraju su ustanovili da Srbija nije odgovorna za njihove slučajeve, s obzirom da je Kfor bio taj kome su jugoslovenske i srpske vlade predale kontrolu nakon NATO intervencije i koji je bio zadužen za obezbeđivanje bezbednosti svim građanima Kosova od 9. juna 1999. godine.

Pozivajući se na član 6. paragraf 1 (pravo na pravično suđenje/pristup sudu) Evropske konvencije, tužilje se žale na to što su njihovi zahtevi za obeštećenje odbijeni, dok su sudovi prihvatili identične zahteve drugih tužitelja podnete u istom periodu.

U tim drugim slučajevima sudovi su prihvatili da su srpske vlasti zaista bile odgovorne za živote i bezbednost svih osoba nastanjenih na Kosovu sve do aktuelnog prenosa efektivne kontrole na Kfor.