Ovo je samo delić iz šokantnih ispovesti roditelja koji veruju da su njihove nestale bebe ipak žive, a koji su bili gosti emisije "Život priča" na TV Prva. Oni tvrde da se od njih kriju uzorci tkiva preminule dece, odnosno parafinski kalupi na osnovu kojih bi radiliDNK analize i potvrdili da su bebe stvarno njihove. Na pitanje zašto ne mogu da dobiju ono na šta imaju puno pravo, jedan od roditelja Goran Filipović je rekao:

- Zato što smo pre toga imali slučaj Jovića iz Kruševca. Tada je prvi put po naredbi tužilaštva urađena DNK analiza po pitanju nestalih beba u Srbiji. Podaci su bili frapantni, da se u kalupima nalaze tkiva više različitih osoba i da to ne može nikako pripadati porodici Jović. Posle toga, svaka borba da mi dokažemo istinu je bila borba protiv vetrenjača - rekao je Filipović čija se supruga porodila 3. juna 1978. godine.

Još šokantniji podaci usledili su kada je Nikola Šegrt, čija se supruga porodila 16. oktobra 1993. godine, otkrio da u parafinskom kalupu do kojeg je konačno došao nema ljudskih ćelija.

On je DNK analizu radio u Vankuveru, u Kanadi.

- Ja imam taj nalaz iz Kanade i na njemu jasno piše da se u onome što treba da pripada mom detetu ne nalaze ljudske ćelije. Da li je reč o životinjskim ćelijama ili je jednostavno uzorak uništen pre nego što nam je konačno predat, ne bih znao da kažem, ali dokaza da je moja beba mrtva nema - objašnjava Šegrt.

Ovaj slučaj prepun je nelogičnosti. Dete mu je rođeno sa 2.850 grama, dugačko 49 centimetara. Na obdukionom nalazu piše da je umrlo sa 2.975 grama i dugačko 51 centimetar, što anvodi na zaključak da se ugojilo i poraslo uprkos obilnom krvarenju. Od JKP "Pogrebno" kasnije dobijaju potvrdu da leš deteta nikad nije stigao u kapelu.