Čak tri člana njegovog kabineta kandidati su za jednu od devet fotelja u UO RTS-a! Iako predlog za njihovo imenovanje nije stigao iz Predsedništva, već su ih kandidovale druge institucije, naravno da se već spekuliše da bi Nikolić mogao “da se prupita kako će RTS ubuduće da radi”. Pojedina novinarska udruženja to shvataju “kao pokušaj da se javni servis politički instrumentalizuje, da se od ustanove koja treba da služi interesu građana stvori instrument politike”.


U celu tu priču umešala se i Stanislava Pak Stanković, savetnica za medije predsednika Srbije, koja je “otkrila” da nam je potreban kvalitetniji program, na šta joj je oštro odgovorila jedna od urednica RTS-a pominjući nagrade i rejtinge. Sve je to OK, ali ko bude odlučivao o radu RTS-a trebalo bi da zna neke stvari. Ne želeći da dajem nikakvu implikaciju da njegov program nije dobar, ponešto i jeste, moram da priznam da je Stanislava ovog puta bila u pravu!


Znam ljude koji hitro grabe daljinski i menjaju kanal kada su na RTS-u pojedine emisije. A to ne bi smelo da se dešava. Iz dva razloga! Prvo, svi ćemo ponovo da plaćamo taj RTS. Ako je tako, to znači da kupujemo robu koja bi trebalo svojim kvalitetom da zadovolji naš ukus. Drugo, RTS nas ubeđuje da je “servis svih građana”, pa eto prilike da počnu tako da se ponašaju. Jer nisu svi gledaoci RTS-a birači jedne stranke, niti sve nas interesuju samo politika i izraubovane domaće serije koje se ponavljaju. A ako se radi o eksperimentu, onda ništa!