Pola godine posle kobnog 17. aprila 2013. trajao je postupak protiv N. N. lica odgovornog za zaštitnu ogradu kroz koju se dečak provukao i pao u ambis, ali advokati njegove porodice konačno su došli do zaključka - za nesreću je kriv Grad.

Vukovi roditelji broje svaki njegov dah, od dana kada je, bežeći od pčele završio u ponorou. Već dve godine i devet meseci svi zajedno se bore za njegov život, radujući se neizmerno kada im njihov jedinac u snu stisne ruku.

- Naš život je zlatan kavez. Skoro tri godine pokušavamo da ga otvorimo da bi naša ptičica poletela i proživela sve ono što je čeka - kaže Vukova majka Irena Petrović.

Ona kaže da su pre šest meseci, rešili da stvar preuzmu u svoje ruke i podnesu krivičnu prijavu protiv onih u čijoj je nadležnosti bila zaštitna ograda, preko koje je Vuk pao u ambis.

- Između svake šipke na toj ogradi razmak je bio 14 centimetara. Vuk je pao na mestu gde su falile dve, pa je praznina bila široka skoro 30 centimetara - ističe majka dečaka.

- Sportski centar "Tašmajdan", komunalna policija, pa čak i "Vodovod", skidali su odgovornost sa sebe. Naši advokati, nakon nekoliko meseci istraživanja, došli su do zaključka da je za nesreću kriv Grad, samim tim što je parcela u njegovom vlasništvu - kaže Irena i dodaje da je sa nepoznatnog broja dobila SMS da su samo dan posle Vukovog pada, Marko Blagojević, direktor Agencije za investicije grada Beograda i tadašnji Gradski menadžer Aleksandar Bijelić priznali krivicu. U međuvremenu, advokati porodice, Aleksandar Đurić i Predrag Savić, došli su do saznanja da su tokom 2012. godine na adresu Komunalne policije stigle čak tri prijave od zabrinutih građana da je zaštitna ograda nebezbedna.

- Do naše tragedije, Grad je bio potpuno bez reakcije. Ni pola sata nije prošlo od Vukovog pada, ta ista ograda je bila zavarena - ističe Irena i dodaje da su ona i njen bivši suprug odlučni da istraju u borbi, da onaj ko je kriv bude kažnjen, jer dete koje sada spava moglo je da bude tuđe.

- Ovaj postupak mora da se završi ne samo zbog Vuka, već zbog sve druge dece koja se slobodno kreću po igralištima i parkovima. Nedopustivo je da deca budu povređena ili mrtva zbog nezaštićene ograde, stative ili klackalice - kaže majka.

Ona kaže da da je veoma zahvalna direktoru klinike u Tiršovoj Zoranu Radojičiću što je Vuku omogućio da se leči u zasebnoj sobi poluintenzivne nege, u kojoj će ostati do buđenja.

- O Vuku danonoćno brinemo njegov otac, moja sestra i ja, ali je uključena i medicinska sestra. Vuk nije moždano mrtav, uprkos dubokom snu, on raste kao zdravo dete - kaže Irena.