Patrijarh srpski Irinej predvodio je danas osvećenje i paljenje badnjaka na platou ispred Hrama Svetog Save.

Paljenju badnjaka, pored velikog broja građana, prisustvovao je i gradonačelnik Beograda Siniša Mali.

"Naložili smo badnjak i time smo ispunili ono što smo nasledili od naših predaka", rekao je patrijarh okupljenim vernicima, dodajući da je badnjak drvo koje daje veliku svetlost i predstavlja simbol onog što slavimo.

On je rekao da je Isus doneo ljubav i uselio se u naše duše i srca i u sve domove, kako u Srbiji, tako i u domove širom sveta.

 

Patrijarh je istakao da veruje da se badnjak osim u Beogradu i hramovima u Srbiji, nalaže i u zemljama gde živi srpski narod, što nas čini jedinstvenim.

"Neka svetlost badnjaka obasja život, put naš, a to je put Hristov", poručio je patrijarh, poželevši da plamen zapaljenog badnjaka obajsa Srbiju "ukrašenu najlepšim ukrasima", za koju su se borili naši preci.

On je poželeo da plamen i toplota uđe u srca i sve ono što je dopro, plemenito i omogući da volimo jedni druge.

Patrijarh je nakon paljenja badnjaka služio večernju u Hramu Svetog Save.

Patrijarh Irinej će na sam dan Božića predvoditi svetu arhijerejsku Liturgiju u Sabornom hramu Svetog arhangela Mihaila u Beogradu.

U Božićnoj poslanici poglavar SPC je poručio i da su nam danas više nego ikad, potrebni mir na zemlji i dobra volja među ljudima i narodima.

Pravoslavni vernici u Srbiji danas obeležavaju Badnji dan tradicionalnim unošenjem i paljenjem badnjaka, liturgijama u hramovima i porodičnim okupljanjem za posnom trpezom, pred najradosnihi hrišćanski praznik Božić - praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista.

Naložen badnjak i u Gračanici

U porti manastira Gračanica večeras je naložen badnjak u prisustvu nekoliko stotina vernika.

Liturgiju je predvodio protojerej Sava Šmigić, koji je okupljenim vernicima poželio puno zdravlja i mira na najradosniji hrišćanski praznik - Božić.

"Neka nam najradosniji hrišćanski praznik Rođenja Hristovo u domove unese mir i ljubav, a među nama mir i spokojstvo", rekao je protojerej Šmigić.

Nakon paljenja badnjaka u porti manastira je služena vruća rakija.

Paljenje badnjaka i proslavu Badnje večeri u manastiru Gračanica obezbeđivala je Kosovska policijska služba.

Prema informacijama iz kosovske policije, paljenje badnjaka na Kosovu i Metohiji proteklo je bez incidenata, ali je policija tokom dana povećala prisustvo na svim prilazima srpskim sredinama.

 

Kikinda: Badnjak doneli konjanici, deca se spremaju za korinđanje  

Kao i prethodnih dvadesetak godina, i danas su badnjak u portu Pravoslavne crkve Svetog oca Nikole, u centru Kikinde, doneli su konjanici. Dočekao ga je veliki broj vernika, a potom je veliko božićno drvo zapaljen, a graničice su građani odnosili kući.

Među konjanicima su bili najugledniji domaćini, iskusni odgajivači konja, ali i oni mlađi, a među okupljenim vernicima bio i ugledni kikindski domaćin Milivoj Mile Šibul:

- Ovo je vrlo lep običaj i raduje me što se okupio veliki broj vernika. Konjanika je ove godine bilo manje, jer se badnjak palio i ispred crkve Svetih Kozme i Damjana. Moraju se očuvati tradicija i negovati božićni običaji da ova okupljena deca znaju kako se proslavlja ovaj veliki praznik – reko je čika Mile.

U Kikindi je zadržan je i stari običaj da deca na Badnje veče korinđaju, odnosno da u grupama idu od kuće do kuće i domaćinima pevaju božićne pesmice, nalik bećarcima. Domaćini ih tada časte slatkišima, voćem, a u novije vreme i novčićima. Pevajući kratke, vesele pesme, deca najavljuju sutrašnji Božić. Ovakav ritualni obilazak dece komšijskih kuća zadtžan je i pred katolički i pred pravoslavni Božić. Zbog toga deca, kada dođu na vrata domaćina, uvek pitaju da li jer slobodno korinđati.

- Za korinđanje su karakterističen dve stvari, pevanje i darivanje. Svaki korinđaš iz grupe treba da dobije nešto, pa makar to bila jedna jabuka ili dve bombonice. Nikog ne treba izostaviti – kaže etnolog Slavica Gajić.

Korinđaši u komšiluk odlaze sa prvim sumrakom, a kada odu grupe dece u kućama se služi posna večera.