Nakon odluke vlasti u Budimpešti iz 2015. godine da se Srbija proglasi "sigurnom trećom zemljom", migrantima koji bi bili vraćeni u Madjarsku, bilo bi onemogućeno da podnesu zahtev za azil u toj zemlji.

"Migranti bi bili izloženi velikom riziku od deportacije u Srbiju i daljeg automatskog vraćanja u Makedoniju, što bi bilo u suprotnosti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima", naveo je komesar SE u danas objavljenom mišljenju za Evropski sud za ljudska prava, povodom pritužbi protiv Austrije zbog vraćanja azilanata.

Muižnieks je naglasio da je ta odluka u suprotnosti s mišljenjem Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) da Srbija još nema razvijen sistem azila niti kapacitete da primi odjednom veliki broj izbeglica.

On je istakao i da ostale članice EU nisu svrstale Srbiju na listu sigurnih zemalja za tražioce azila, kao i da je madjarski Vrhovni sud usvojio odluku po kojoj će poštovati preporuke UNHCR prilikom odlučivanja o tome koje zemlje se mogu smatrati sigurnim.

"U izveštaju Komiteta UN protiv torture iz juna prošle godine izražava se zabrinutost da bi migranti vraćeni u Srbiju bili izloženi riziku od automatskog vraćanja u Makedoniju, koja se suočava sa ozbiljnim problemima u sistemu azila i velikim rastom broja migranata koji dolaze u ovu zemlju iz Grčke. UNHCR je tada izdao preporuku da se zemlje uzdrže od vraćanja migranata u Makedoniju, sve do unapredjivanja sistema za dobijanje azila u toj zemlji", navodi komesar.

Po njegovim mišljenju, Madjarska namerno sprovodi restriktivnu politiku prema migrantima kako bi ih odvratila od podnošenja zahteva za azil u toj zemlji.

"Zakon o azilu koji je usvojen u septembru prošle godine i dosadašnja politika madjarskih vlasti prema migrantima u suprotnosti su sa standardima Saveta Evrope i Evropske konvencije o ljudskim pravima", naveo Muižnieks.

U svojoj preporuci komesar za ljudska prava upozorava da trenutno niko od migranata ne može da ostvari pravo na medjunarodnu pomoć u Madjarskoj.

"Proces za odlučivanje o azilu previše je ubrzan i bez suštinskih garancija. Praksa pritvaranja migranata, loši uslovi i opšta negativna klima u društvu onemogućavaju migrantima da se integrišu u madjarsko društvo", zaključuje Muižnieks.

On upozorava da se veliki broj migranata, koji je po Dablinskom sporazumu vraćen u Madjarsku, trenutno nalazi u pritvoru, uprkos apelima ;da se migranti ne smeju tretirati kao kriminalci, kao i na veoma loše uslove u madjarskim zatvorima.

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu zatražio je odvojeno mišljenje od Komesara za ljudska prava o slučajevima koji se tiču vraćanja migranata iz Austrije u Madjarsku, u skladu sa sporazumom "Dablin III".