Fakat, mahom nečiji glupošću izazvani postupci na njima samima ne ostave ni traga, ali zato ljudi u njihovom okruženju bivaju sistematski uništavani.


Primera radi, kada direktorka “Kruševac puta” samovoljno reši da se zaposlenima koji joj, zaboga, nisu rekli “dobar dan” kada su je sreli, osveti tako što će ih kazniti smanjenjem plate za deset odsto, ta glupost nju nije pogodila. Kako i sama krajnje bahato smatra, ona je direktorka i može joj se(!). Na stranu to što takvu glupost, odnosno novčanu kaznu za neizgovoreno “dobar dan”, ne prepoznaju ni Zakon o radu, ni statut firme, niti ijedna normalna osoba.


Ako ćemo iskreno, glupost je i trpeti takve gluposti. Ali u zemlji kakva je naša, u kojoj CV-i diplomiranih stručnjaka, magistara i doktora nauka godinama skupljaju prašinu na policima biroa za zapošljavanje, oni “srećnici” koji rade radije ćute i trpe, nauštrb sopstvenog ponosa i dostojanstva. Ipak, novi posao ne čeka iza ćoška. Ili bar ne njih.


No u zemlji u kojoj manjka investicija, te samim tim i novih radnih mesta, ali ne i gluposti, posla za one sa manjkom sadržaja u CV-u ima sve više. Tako je i pomenuta direktorka dobila funkciju u tom talasu gluposti koji nas je zapljusnuo. I pliva na njemu kao riba u vodi.


Plivamo i mi, da ne kažem u čemu, pateći od te najneobičnije od svih bolesti, gluposti drugih kojima smo okruženi. Dokle ćemo? Iskreno se nadam, ne još dugo, zaista je prevršilo.