„Ajfonu“ nije mesto u školi!

S druge strane, stručnjaci smatraju da ne treba bežati od ove tehnologije iz sigurnosnih razloga, ali da deci treba kupovati samo telefone sa osnovnim funkcijama - za pozive i poruke.
U školskom dvorištu često se mogu videti deca nižih razreda koja šetaju sa najnovijim modelima telefona, čija je vrednost po nekoliko stotina evra. Dete sa takvom napravom izloženo je riziku, zloupotrebi, mogućoj krađi, ali i traumi ako ga slučajno slomi.
Takvoj situaciji prisustvovala je Iva Mandušić (24), studentkinja Učiteljskog fakulteta, kada je u jednoj osnovnoj školi bila na praksi.

- Tokom moje prve prakse, bila sam šokirana činjenicom da deca prvog razreda imaju skupocene telefone, čak i tablete. Još veći šok sam doživela kada je dečak od sedam godina pao niz stepenice za vreme velikog odmora. Da stvar bude gora, nije plakao zbog bola, već zbog toga što je slomio telefon od 700 evra i sada ne zna kako ocu da se pojavi na oči. Šta zna dete koliko je to para? - čudi se ova studentkinja.

Psiholog Nevena Čalovska Hercog smatra da mobilni telefon ima smisla samo u školskom uzrastu, s tim da deteetu treba objasniti kako da ga upotrebljava.

- Za razliku od dece u vrtiću, škola je ipak ustanova u kojoj se kod deteta razvija veći stepen odgovornosti. S obzirom na razvoj tehnologije, primerenije je da dete komunicira telefonom, jer ipak ne možemo kao roditelji ostati zarobljeni u nekom našem vremenu. Kada detetu dajete telefon podrazumeva se da treba uspostaviti i kulturu rukovanja tom spravom. To znači da isključuje mobilni i ne koristi ga na času, da ga ne zloupotrebljava i njime ne uznemirava druge u školi - ističe Nevena Čalovska Hercog.

Kada je reč o vrednosti mobilnih telefona, ona kaže da mobilni treba da bude sredstvo komunikacije, a ne stvar prestiža i materijalnog bogatstva.
- Tu učitelji i roditelji treba da odigraju posebnu ulogu i da deci skrenu pažnju da je to sredstvo za upotrebu, a ne za pokazivanje. Zato deci treba kupovati telefone sa običnim funkcijama, bez igrica, interneta i drugih mogućnosti koje bi im skretale pažnju. Mobilni poput „ajfona“ nema šta da traži u školi, a roditelji treba da se disciplinuju i razmišljaju sa čim svoje dete šalju u školu - kaže naša sagovornica.

Isto mišljenje ima i sociolog Ivan Živkov, koji ističe da ne postoji oštra granica kada dete treba da dobije mobilni telefon, kao ni ona da je dete dovoljno odraslo.
- Neko odrasta brže, a neko sporije, te se tako tačna godina ne može odrediti. Mobilni, ukoliko se pametno koristi, može biti dobar izbor za roditelje i njihovu decu. Veoma je važno i kako se koristi i da li je kupljen zbog dečjeg hira ili sigurnosti, da bi bilo u kontaktu s roditeljima. Iz tog razloga, mališanu treba dati takav telefon da mu je dovoljno da može da uspostavi komunikaciju. „Pametni“ telefoni nisu dobar izbor - ističe Živkov i dodaje da je roditeljima vrlo teško da se izbore sa okruženjem njihovog deteta.

- Roditelji teško mogu da se odupru tom trendu, jer u okruženju njihovog deteta najčešće sva deca imaju mobilni telefon. U tim slučajevima, dete koje ga nema oseća se nesrećno i uskraćeno, te tako roditelji prave kompromis zbog okruženja i sreće svog mališana - kaže naš sagovornik.