Upravo na to radno mesto stavljaju Anu Jević (34), medicinsku sestru u DZ Novi Beograd, koja zbog posledica dve operacije na mozgu ne može da koristi desnu ruku, teško hoda jer ne oseća kolena, govor joj je još slab, a ima i epilepsiju!

Ana je očajna, jer ne želi da ugrozi zdravlje pacijenata, a do lakšeg radnog mesta ne može da dođe jer je njena šefica procenila da ne mora da veruje Aninoj medicinskoj dokumentaciji, već, kako joj je rekla, „proceni njene invalidnosti“. Taj dokument nesrećna žena dosad nije izvadila jer je vidljivi invalid, ali je procedura u toku i čim ovih dana bude dobila rezultat, podneće tužbu za mobing protiv dr Ljiljane Jandrić, njene šefice.

DZ Novi Beograd ćuti!

Iako smo u DZ Novi Beograd pokušali da proverimo informacije i saznamo o čemu je reč, ni posle tri dana nismo uspeli. Naime, kada smo pozvali dr Božicu Novaković, direktorku DZ Nevi Beograd, rekla je da joj pošaljemo pitanja imejlom. To smo i učinili, ali smo ostali bez odgovora.

 

- Vratila sam se sa terena 26. marta 2013, gde sam 13 godina radila obilazeći onkološke pacijente. Tada mi je pozlilo. Hitno su me odvezli u Urgentni centar, gde se na skeneru pokazalo da postoji sumnja na tumor na mozgu. Dvaput sam operisana. Bila sam nepokretna i nema. U Institutu za rehabilitaciju u Sokobanjskoj sam pomoću štapa prvi put uspela da ustanem posle četiri meseca, a čitavu godinu sam provela tamo. Imam trajne posledice - otežan hod, govor, parezu desne ruke i epilepsiju - priča za „Alo!“ Ana i dodaje da je niko donedavno na poslu nije terao da radi ono što nije bila u stanju.

- Radila sam administraciju i sve ostalo što je trebalo. Nisam sposobna da dajem injekcije, previjam rane, pišem i radim na kompjuteru zbog epilepsije. U septembru prošle godine počeli su problemi. Dr Ljiljana Jandrić me, bez ugovora, prebacila na mesto zamenice glavne sestre opšte medicine, što je vrlo zahtevan posao. Pitala sam dr Ljiljanu Jandrić zašto je to uradila, a ona mi je rekla da se izjasnim da li hoću da radim, kao i da nisam dovoljno iskorišćena - priča Ana i dodaje da je u novembru prebačena u previjalište.

- Ponovo sam otišla da pitam zašto, jer nisam sposobna da dajem injekcije i previjam rane jednom rukom. Dr Janrdić mi je rekla da može da me stavi gde hoće jer nemam procenu invalidnosti. Obraćala sam se i direktorki Božici Novaković, koja nije imala vremena. Čim mi stigne procena invalidnosti, tužiću dr Ljiljanu Jandrić za mobing - tvrdi Ana.

Ugroženo mi je zdravlje!

Ana Jević kaže da joj je sve to kroz šta je prošla ugrozilo zdravlje. - I sama sam svesna da sam pre bolesti bila zdrava, bez dana bolovanja. Mogla sam sve da radim. Nijedan pacijent se za mojih 13 godina, koliko sam radila kao terenska sestra sa teško obolelim ljudima, nije žalio na mene. Sve ovo mi je ugrozilo zdravlje. Stalno sam na „bensedinima“. Umesto da mi doktor smanjuje terapiju za epilepsiju, on ju je povećao. Imam stresove, a zbog bolesti ne bih smela. Moje dete ima sedam godina, potrebna sam mu, a stalno sam pod lekovima - iskrena je ona.