Sagovornici iz Veterine Beograd, Tužilaštva i MUP-a govore o onima kojima su, najčešće psi lutalice, meta napada i iživljavanja i onima koji se bore za život tih četvoronožaca.

Među njima su i veterinari iz karantina u Ovči, mesta koje je donedavno među ljubiteljima životinja imalo vrlo lošu reputaciju.

Javnost Srbije nedavno je zgrozila vest o psu koga su, tokom novogodišniih praznika, vezali žicom i u usta mu stavili upaljenu petardu.

Direktor Veterine Beograd Budimir Grubić kaže, prisećajući se svog dugogodišnjeg iskustva zbrinjavanja životinja i tog konkretnog slučaja mučenja pasa, da i pored pružene pomoći mali uličar nije preživeo.

"Nažalost, imali smo psa koji je bio vezan žicom i kome je donja vilica bila odvaljena. U tom prvom momentu izgubio je veliku količinu krvi i mada je stigao živ do naše klinike, posle 40-ak minuta borbe za njegov život, podlegao je povredama", ispričao je Grubić.

On ukazuje da je nasilje nad životinjama sve češće u poslednje vreme, ali i da to pokazuje ružnu i očajnu sliku samog nasilnika.

Ipak, tvrdi da ohrabruje to što je u prošloj godini udomljeno skoro 500 pasa, značajno više nego 2014. godine, kada je taj broj bio između 320 i 330.

Govoreći o zabludama u vezi sa psima koji žive na ulici, Grubić kaže da je i uvreženo mišljenje da te životinje imaju izuzetno jak imuni sistem.

U prilog tome direktor Veterine Beograd, i sam vlasnik dva psa i mačke, kaže da na niskim temperaturama može doći do hipotermije usled čega pas ima promrzline na šapama.

Da to nije jedina nevolja pasa koji nemaju vlasnike pokazuje i iskustvo veterinara u karantinu u Ovči - povrede glave i prelomi kostiju su među najčešćim. Među njima je bila i Mimika, stara oko pet meseci.

Ona je u karantin u Ovči dovedena sa povređenom nogom i nakon operacije brzo se oporavila.

U tom karantinu, u kome psi dobijaju adekvatnu brigu i negu, trenutno se nalazi oko 140 pasa, kaže Grubić i dodaje da su među njima uglavnom ulični psi, ali da ima i vlasničkih pasa koji su napušteni ili su pobegli.

U Ovči se leče i bolesti izazvane virusima i bakterijama, koje mogu da se saniraju za tri do deset dana, u zavisnosti od snage imunog sistema psa.

Kada je reč o prelomima kostiju, velikih zglobova, pucanja karlice i teških povreda glave, situacija je drugačija i u takvim slučajevima oporavak traje najduže.

Da je pas čovekov najveći prijatelj tvrdi Grubić, navodeći da su "psi najdivnija i najpozitivnija bića na planeti koja oplemenjuju život čoveku".

Direktor Veterine tvrdi da je osnovni uzrok velikog broja pasa lutalica neodgovorno vlasništvo, pa je i ovoga puta apelovao na vlasnike da svoje ljubimce uredno sterilišu, čipuju i vakcinišu.

"Apelujem na sve i iskreno se nadam da ćemo ove godine imati dovoljno sredstava da pomognemo ljudima koji imaju pse, a nemaju dovoljno novca, da ih strerilišu, čipuju i vakcinisu, kako bi se neodgovorno vlasništvo svelo na minimum", rekao je Grubić.

Iako u javnosti vlada mišljenje da je agresivnost nekim psima urođena osobina, Grubić uverava u suprotno i kaže da nijedan pas nije urođeno agresivan i da je agresivnost uzoročno-posledična veza sa okruženjem.

"Onoliko koliko je okruženje agresivno prema jedinki, toliko jedinka počinje da bude agresivna prema spoljašnjoj sredini", podvukao je Grubić.

O nehumanom ponašanju građana prema životinjama podatke imaju i u tužilaštvu.

Portparol Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu Leposava Vujanović ukazala je na problem otkrivanja izvršioca takvih krivičnih dela.

Najveći problem u procesuiranju učinilaca takvih krivičnih dela je anonimnost izvršioca, rekla je Vujanović i u prilog tome dodala da su podnete krivične prijave uglavnom naslovljene protiv NN lica.

Nad životinjama se najčešće iživljavaju mlađe osobe, rekla je ona i apelovala na sve da se ne oglušuju o slučajeve zlostavljanja i maltretiranja životinja, već da takve slučajeve bez odlaganja prijave nadležnoj veterinarskoj inspekciji, policiji i tužilaštvu.

Kao najveći problem Vujanović je navela to što javnost nije dovoljno svesna da su zloštavljanje i mučenje životinja krivična dela.

Zato je poručila, u cilju prevencije i efikasnijeg utvrđivanja takvih dela, da bi trebalo što više informisati javnost da svako nehumano ponašanje može da povlači krivičnu odgovornost.

Da se o zlostavljanju životinja više govori na društvenim mrežama nego što se ono prijavljuje policiji, svedoči i podatak iz MUP, koji kaže da je u Beogradu tokom prošle godine evidentirano ukupno 36 slučajeva mučenja životinja koje su najčešće otrovane ili ubijene vatrenim i mehaničkim oružjem poput palica i sekira.

Policija je podnela 25 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka zbog trovanja pasa.

Za krivično delo ubijanje i zlostavljanje životinja podneto je 11 krivičnih prijava, a od toga se u dva slučaja radilo o životinjama bez vlasnika, odnosno lutalicama.

Krivičnim Zakonikom je za ubijanje i zlostavljanje životinja predviđena je novčana kazna ili zatvor do jedne godine, a tom kaznom biće kažnjen onaj koji povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju.

Profili osoba koje muče životinje su različiti i ne mogu se podvesti pod jedinstven obrazac, kažu u MUP-u i u prilog tome navode dva prošlogodišnja slučaja - penzionera koji je omčom pokušao da zadavi psa lutalicu i maloletnika koji je vazdušnom puškom usmrtio dve mačke lutalice.