Srbija je neznatno popravila položaj na listi budući da je u prošlogodišnjem izveštaju sa indeksom percepcije korupcije 41 bila na 78. mestu, ali je tada i broj zemalja bio veći - 175, ističe se u izveštaju TS, u kojem se navodi da je Srbija kao i u prethodnih 15 godina svrstana u zemlje s veoma rasprostranjenom korupcijom.

"Mi umesto 41 poen za 2014. godinu, sada imamo 40 od 100 poena za 2015. godinu. Od 2012. godine imamo jednu stagnaciju indeksa percepcije korupcije. Mi smo u ovom tenutku bolji, jer je sedam zemalja manje obrađeno", kazao je predsednik TS Vladimir Goati na konferenciji za novinare.

Na predstavljanju Indeksa percepcije korupcije za 2015. godinu u Beogradu, Goati je ocenio da je "korupcija otporno zlo" i da su za borbu protiv nje potrebne čitave generacije.

"Sve zemlje gde smo i mi, gde je indeks korupcije ispod pet, te zemlje se smatraju, nažalost, hronično koruptivnim. Sad smo tu bliži afro-azijskim zemljama, nego skandinavskim i zapadnoevropskim. Taj žar političara da brzo reše problem rezultirao je u nekim masovnim akcijama, ali bez većih efekata", naveo je Goati i dodao da je borba protiv korupcije dugoračna i sistemska borba.

Programski direktor TS Nemanja Nenadić podsetio je da je po indeksu percepcije korupcije najbolji rezultat 100, dok je najgori nula.

On je naveo da su od Srbije na primer bolje rangirane Turska i Bugarska, a gore Ekvador, Panama i Trinidad.

"One zemlje u kojima građani tvrde da su davali mito, često su među zemljama koje su loše ocenjene kada je percepcija korupcije u pitanju. Percepcija, dakle, nije samo percepcija", kazao je Nenadić.

On je novinarima rekao da istraživanja na osnovu kojih se indeks precepcije korupcije sačinjava ne pokazuju bitne promene ni "na bolje ni na gore" kada je u pitanju Srbija.

"Mi možemo govoriti o staganaciji koja traje već osam godin, imajući u vidu da je borba protiv korupcije visoko rangirana na listi političkih prioriteta, da postoji intresovanje i u zemlji i od relevatnih međunrdnih aktera da bude efikasnija", kazao je on.

Srbija je iza svih članica EU, dok su u regionu iza Srbije samo Bosna i Hercegovina (76. mesto i skor od 38), Albanija (88. mesto i skor 36) i Kosovo, koje je dato zasebno i nalazi se na 103. mestu sa skorom 33.

Nenadić je kazao da zemlje članice EU imaju bolji plasman, ali da je izuzetak Gruzija koja nije članica unije.

On je podsetio da je 2012. godine promenjen način ocenjivanja indeksa percepcije korupcije, ali da bez obzira na to, od 2007. godine postoji konstanta i nema bitnijih promena kada je reč o rangiranju Srbije.

Kako ocenjuju u TS, ovakav rezultat teško može biti iznenađenje kada se ni osnovni strateški dokumenti za suzbijanje korupcije - Nacionalna strategija i Akcioni plan iz 2013. godine - ne sprovode dosledno, a nema odgovornosti za kršenje propisanih rokova i obaveza.

"U situaciji kada, medijski snažno eksploatisane, represivne aktivnosti u borbi protiv korupcije nemaju sudski epilog, a istovremeno izostaje ili kasni delovanje na preventivnoj strani, stagnacija na listi percepcije korupcije nije iznenađenje", navodi se u saopštenju TS.

Kao faktori koji utiću navode se i netransparentnost u donošenju odluka, odbijanje vlasti da obelodani dokumente koje traže predstavnici javnosti, izuzeci u sprovođenju procedura poput ugovora bez nadmetanja, partijski uticaj na javni sektor, nepotpun pravni okvir kao i nepotrebne procedure i državne intervencije koje povećavaju mogućnosti za korupciju.

"Brojni problemi na koje je Transparentnost Srbija ukazivala u toku i posle izbornih kampanja 2012. i 2014, a u nekim slučajevima još od 2004. nisu rešeni i Srbija će očigledno ući u novi izborni proces bez razrešenih optužbi za kupovinu glasova, sa neuređenom 'funkcionerskom kampanjom' i nizom spornih pitanja u vezi sa finansiranjem kampanje i njenom kontrolom", navodi Transparentnost.

Zlatko Minić iz TS-a rekao je danas na konferenciji na novinare da je ta organizacija pozvala da se konačno formira Nadzorni odbor u Skupštini Srbije, koji ima veoma važnu ulogu u praćanju ponašanja učesnika predizborne kampanje.

"To je tesno povezano i sa onim na čemu mi insistiramo godinama. Od kada smo 2012. i 2014. godine radili monitoring kampanje i utvrdili koliko funkcioneri zloupotrebljavaju funkcije i pojavljuju se na otvaranju semafora, pešačkih prelaza...", kazao je on.

Minić je dodao da bi Nadzorni odbor imao značajnu ulogu u ukazivanju na takve nepravilnosti, ali da postoji još jedan mehanizam.

"Ako funkcioneri neće toga da se odreknu, ako mediji neće ili ne smeju da na drugi način tretiraju te njihove zloupotrebe, REM bi mogao da propiše način praćenja i to bi moglo da se radi bez prenošenja živih snimaka i izjava sa takvih manifestacija", kazao je on.

Na čelu liste je Danska (91 poen), a začelje dele Severna Koreja i Somalija sa po osam poena.

Indeks se sačinjava na osnovu procena stručnjaka, predstavnika institucija i poslovnih ljudi, iz istraživanja koje sprovode međunarodne organizacije.