Boraveći devet meseci u Rusiji na čelu velike humanitarne misije Crvenog krsta Kraljevine SHS u vreme velike gladi posle Oktobarske revolucije, prota Steva je izdejstvovao dolazak velikog broja Rusa u Srbiju, koji su u njoj pronašli spas. Prota je, prema Zoričinoj priči, mnogo voleo ruski narod, jer je četiri godine proveo u Rusiji studirajući na čuvenoj Kijevskoj duhovnoj akademiji, od 1894. do 1898. Tada je prota Steva mnogo zavoleo bratski ruski narod. U vreme kada se o situaciji u Rusiji nije smelo ni govoriti jer smo mi bili kraljevina, a boljševici su se borili protiv monarhije, on je prvi i jedini organizovao pomoć iz Srbije, zatraživši od jednog učitelja iz Aleksinca, odakle je bio rodom, da skupi pomoć od naroda.

Juna 1923, prota je krenuo u Rusiju noseći pomoć srpskog naroda bukvalno iz mesta u mesto i otvarajući narodne kuhinje. Iz Srbije je u Rusiju stiglo 53 vagona pomoći. Mnogi su želeli da novi život potraže u Srbiji. Među njima je bio i general Nikolaj Antonovič, čukundeda Dimitrija Rogozina, koga je prota Steva Dimitrijević doveo u rodni Aleksinac, gde se general nastanio. Zorica je do tog zaključka došla proučavajući prepisku prote sa mnogim Rusima koji su ga molili za pomoć, a u kojoj se pominje i ime Nikolaja Antonoviča.

- Mnogi Rusi koji su tada došli u Srbiju stigli su preko prote Steve. Sa mnogima je ostao u kontaktu još iz studentskih dana. On ih je zbrinjavao i pronalazio im posao, svuda, u Beogradu i Aleksincu, što mu je zamerano, ali se na to nije obazirao. Osim toga, nisam pronašla druge podatke o Rogozinovom čukundedi, šta se s njim posle desilo i gde je sahranjen. Sasvim je moguće da je sahranjen u Vojvodini, jer su se Rusi selili - zaključuje Zorica, koja se od 1999. bavi prikupljanjem građe o protinom životu.

Zanimljivo je da se u Aleksincu, rodnom mestu prote Steve, gotovo nije znalo o ovom čoveku, sve do 2001, kada je objavljena Zoričina knjiga. U Aleksincu postoji protina crkva Hram Svetih arhistratiga, njegova zadužbina, koju su oslikali ruski slikari koji su oslikali i kraljevu crkvu na Oplencu. Živeo je od 1866. do 1953. i bio je vršnjak Rogozinovog čukundede.

 

U Srbiju doveo i pradedu Viktora Troickog

Zorica navodi da je prota Steva doveo i pradedu našeg proslavljenog tenisera Viktora Troickog. Sergije Viktorovič Troicki, takođe veliki bogoslov, i prota Steva, prema njenim rečima, sreli su se 1910. u Hilandaru, gde je Troicki proučavao monaški život i stare rukopise. Prijateljstvo je potrajalo godinama, a nakon revolucije, Troicki je sa ćerkom Anom izbegao upravo u Srbiju, tačnije u Suboticu, gde je kasnije bio profesor i dekan Pravnog fakulteta, a onda i profesor na Pravnom i Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Viktor je dobio ime po pradedi. U Rusiji je ostala njegova supruga Lidija Troicka, kojoj je prota pomogao da uđe u Srbiju i pridruži se mužu.