Petreus, bivši glavnokomandujući koalicionih snaga za Irak i Avganistan u periodu 2008-2011, to je rekao na debati u Harvard klubu sa predsednikom Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, Vukom Jeremićem, organizovanom povodom izlaska petog broja međunarodnog časopisa "Horizonti".

Petreus je objasnio genezu stvaranja tzv. Islamske države i podvukao da je ključni faktor za njeno "neutralisanje" novo administrativno uređenje Iraka, koji bi uključilo Sunite u državne institucije i redovan politički život.

Jeremić je podsetio da se ove godine obeležava 100 godina od Sajs-Piko sporazuma, kojim su iscrtane granice današnjeg Bliskog istoka.

Taj se poredak danas vidljivo urušava, što otvara brojna politička i bezbednosna pitanja ne samo u regionu, već i širom sveta, rekao je on.

Govoreći o Siriji, koju su obojica sagovornika kvalifikovala kao "geopolitički Cernobilj", Petreus je istakao kompleksnost situacije u ovoj ključnoj zemlji za stabilnost celog Bliskog istoka i naglasio da neće biti jednostavnih političkih niti vojnih rešenja. Naglasio je da američki i ruski interesi nisu potpuno podudarni u Siriji, što situaciju čini još složenijim.

Jeremić je ocenio da je "nuklearni" sporazum između SAD i Irana, koji prilikada za početak detanta izmedju regionalnih sila na Bliskom istoku, a njegov sagovornik je predočio dobre strane ovog sporazuma, ali i izneo odredjene rezerve, pre svega u odnosu na njegovo vremensko ograničenje.

Debata je obuhvatila i pitanja američke politike na Bliskom istoku, Evroaziji, istočnoj Aziji i odnosima sa Kinom, ali i o funkcionisanju medjunarodnih političkih i finansijskih institucija.

Petreus je ocenio da svet posle "američkog veka" očekuju "severnoameričke decenije. "

Jeremić je naglasio da "živimo u vremenu rastućih geopolitičkih tenzija, u kome se regionalne krize javljaju paralelno i medjusobno hrane, tako da bi jedini razuman odgovor medjunarodne zajednice morao biti jačanje medjunarodnih institucija, u kojima će SAD nastaviti da igraju ključnu ulogu", saopštio je CIRSD.

Osvrćući se na zahladjenje odnosa između Zapada i Rusije, Jeremić je napomenuo da u momentu kada se mislilo da je Evropa dočekala 'kraj istorije' i počela da uživa u naizgled nepovratnom prosperitetu i bezbednosti, očigledno da je situacija ipak daleko složenija i da budućnost nosi ozbiljne bezbednosne, političke i ekonomske pretnje za naš kontinent.

Po njegovom mišljenju, odnos izmedju SAD i Kine je ključni bilateralni odnos na aktuelnoj medjunarodnoj sceni.
Petreus je ocenio da je cilj Rusije obnova nekadašnjeg ŠSR-a i podvukao da ne veruje u materijalizovanje strateškog partnerstva izmedju Rusije i Kine.

On smatra da dinamika odnosa SAD i Kine zavisi najviše od Kine, kao i od uspeha njene tranzicije od ekonomije zasnovane na jeftinoj radnoj snazi ka modernoj ekonomiji koja počiva na održivim osnovama.

Oba sagovornika su pozitivno ocenila veliki kineski kontinentalni investicioni program poznat kao "Novi put svile".