"U jednom trenutku strašnog javnog linča pomislila sam da izađem na Trg Republike, donesem vreću kamenja i kažem: Eto kamenujte me. Kamenujte do smrti, kad ste mi život već uništili. Kamenujte me, ako vam je to uteha, ali ja nisam kriva", kaže za "Večernje novosti" posle četiri godine ćutanja Petra Cvijić, voditeljka RTS-a i dodaje:

"Tragedija te porodice je i moja, lična tragedija. I nije tačno da sam bahata, bezobzirna. To mogu da potvrde svi koji me suštinski poznaju. A više ne prepoznaju onog prijatelja punog života i ljubavi za svakog. Pitala sam se i pitam se je li greh što su mi priroda i genetika saveznici da izgleda pristojno".

Iza mene niko ne stoji

Pitanje ima li istine u tome da iza nje stoje neka možna leđa Srbije, uznemirilo je Petru: "Da stoje, zar bi ovako dugo trajala ova agonija koja me je oborila. Nisam iz te priče. Nisam ni bila. Sve što sam radila i radim sve što sam donekle uspela na svojim plećima sam iznela. Moj greh je mislim što sam hajde da kažem mada mi to ružno zvuči poznati televizijski voditelj"

 

Petra Cvijić je pre četiri godine 9. januara 2012. optužena da je na pešačkom prelazu pregazila penzionera slobodana Bajića u Žarkovu u Vodovodskoj ulici. Početkom ove godine Apelacioni sud je stavio tačku na ovaj slučaj - tužena nije kriva.

"Eto, niko nikad nije napisao da sam čak želela da dođem na sahranu gospodinu Bajiću. Da sam se o mom dolasku dogovorila s njegovim sinom Radovanom. Ali stres u trenutku kada su mi javili da je preminuo iz dana u dan me je lomio. to stanje užasa mi je potpuno u jednom trenutku blokiralo ruke i noge. Mislila sam da se nikada neću pridići, da ću ostati potpuno nepokretna. Eto niko nije napisao da sam čim mi je bilo bolje svu snagu pokrenula da odem do supruge Bajića, gospođe Vasiljke. A otišla sam, odnela joj dve ikone sa Ostroga prikaz Svetog Vasilija i Bogorodice sa isusom u naručju. Razgovarale smo objašnjavala sam da nisam kriva, da je svakom ova nesreća mogla da se dogodi... Zamolila sam je da ona razume mene i sve kroz šta prolazimo moja porodica i ja.

Da je to tragedija dve porodice, Bajića i Cvijića. Ne smem ni da vratim sećanje. A ono je tu u glavi, i noć i svaki čas. I svaki tren kad su mi javili da su mi majku odvezli u užičku bolnicu kada je čula da da joj je ćerka ubila pešaka. moje sestre, a imam ih tri nisu se smirivale, ni danas se ne smiruju od užasnih vesti i optužbi. Ja sa svim optužbama živim. Sa ličnom nesrećom i nesrećom Bajića. Pokušavam da ih se oslobodim ali ne uspevam. Sve preživljeno će još dugo trajati Možda i do kraja. Oslobađajuća presuda jeste satisfakcija ali mene ne napušta patnja", zaključila je Petra za "Večernje novosti".