To ćemo znati kada uradimo procene na kojima će raditi i konsultanti Svetske banke.

Sve treba da bude gotovo početkom 2017. godine, do kada je rok da se elektronski, putem specijalnog softvera, unesu podaci o kompletnoj držžavnoj imovini i njenoj vrednosti.

Važžno je da znamo ššta držžava poseduje i da se stavi u funkciju, jer mrtav kapital je samo troššak”, rekao je Vorkapić u intervjuu za novi broj Magazina Biznis.

Prema njegovim rečima, prihodi Direkcije u 2015. iznosili su 1,2 milijarde dinara, odnosno neššto višše od 10 miliona evra, od čega je oko 6,5 miliona evra dobijeno od zakupa.
“

U prethodne dve godine uvećali smo naplatu za oko 20 odsto. Sve smo uplatili u budžžet, jer mi ne zadržžavamo niššta osim troška za plate, za koje izdvajamo oko pola miliona evra godiššnje. Od situacije da idemo na raskid ugovora, doššli smo do reprograma, gde će držžava dobiti višše nego da vodi sudske sporove”, rekao je on.

Vorkapić je rekao da je na čelo Direkcije došao iz privatnog biznisa, iz advokature, na poziv tadaššnjeg prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića, sa namerom da se u rad ovog tela unese red, da se evidentira državna imovina i da efikasnije radi posao.

Vorkapić je naveo da Srbija ima značajan deo imovine u inostranstvu, koji, takođe, treba popisati, proceniti i videti kako se ona koristi, jer se često veliki novac trošši na zakup stanova i kuća za diplomatske predstavnike, dok sa druge strane, postoji ta imovinu pod ključem šširom sveta.
“
Vorkapić je rekao da je kontrola korišćenja državne imovine pokazala da se jedan deo imovine, pre svega kancelarijski prostor, neadekvatno koristi, zbog čega je Vlada formirala radnu grupu koja ima zadatak da utvrdi način koriššćenja, a na čelu radne grupe je Vorkapić.

 - Proššli smo kroz sve prostore koje koriste ministarstva, uprave i instituti i ustanovili smo da se u značajnom broju slučajeva držžavna imovina neadekvatno koristi. U Palati "Srbija", na primer, imate situaciju da jedna organizacija koristi osam kvadrata po zaposlenom, a druga ima 30 kvadrata po zaposlenom. Na takvoj vrsti racionalizacije se radi i dalje” - rekao je on.

Govoreći o državnim stanovima, on je rekao da jedan broj i dalje zvrji prazan, te da je predložio da se neki prodaju po tržžiššnoj vrednosti.

Upitan šta je doneo zakon iz 2011. prema kojem javna svojina možže biti i u vlasnišštvu lokalnih samouprava i pokrajine Vojvodina, on je rekao da je to tešško oceniti, jer neka imovina čeka i ne možže da se koristi dok se ne završši restitucija, što usložnjava posao.
“

Zato efekte restitucije najvišše osećaju lokalne samouprave jer su se one javljale kao korisnici. Restitucija nam prilično komplikuje situaciju, posmatrano i iz ugla rokova do kojih moramo da popiššemo svu javnu svojinu”, naveo je.

Kada je reč o vojnoj imovini, i napredovanju master plana, on je rekao da je nešto realizovano, ali veliki deo nije prodat, pa se razmišlja o reviziji tog master plana.

“Dogovor između RDI i Ministarstva odbrane je da napravimo okrugli sto sa lokalnim samoupravama, da čujemo kako oni vide reššenje na ključnim mestima u gradovima i posle toga ćemo izviršiti izmene master plana. Ima dosta zainteresovanih za vojnu imovinu i to su često lokalne samouprave”, kažže Vorkapić za Magazin Bizinis.