O isterivanju đavola, ili kako sveštenici više vole da kažu - zlih duhova, Srpska pravoslavna crkva nerado govori. Iako se takvi slučajevi pedantno beleže u crkvenim spisima, samo najhrabriji sveštenici prozbore o toj temi.

 

Nema dovoljno egzorcista

Dok je egzorcizam u katoličanstvu česta pojava koja se ne krije, i o kojoj su, uostalom, snimljeni brojni filmovi, u pravoslavnom svetu se o ovome nerado govori. Otac Arsenije kaže i da u Srbiji ima vrlo malo sveštenika koji mogu da izađu na kraj sa ovakvim silama, a da ih među pravoslavcima najviše ima Rusa i Grka.

- Snimak je star šest meseci, a žena čiji se krici čuju je iz Belgije. U pitanju je mlada devojka. Bila je u užasnom stanju kada su je doveli jer ona bukvalno nije mogla da hoda. Zle sile su je potpuno obuzele. To nije bilo klasično isterivanje đavola, već jelejosvećenje ili sveštanje masla. U pitanju je vrsta molebana za zdravlje, tokom kojeg se čita sedam jevanđelja, a poslednje se čita iznag glave bolesnika i tada svi kleknu. Molebanom je načelstvovao vladika niški Jovan. Već nakon toga joj je bilo neuporedivo bolje, ali je ostala još 15 dana - priča otac Arsenije.

Osobe koje su obuzete, objašnjava on, nekontrolisano se tresu ogromnom snagom koju je veoma teško savladati, izvijaju glavu, kičmu, ispuštaju strašne krike, nešto poput lajanja, groktanja, često se unerede.

- Imaju takve mišićne kontrakcije koje zdrav čovek ne može imati, tačno se vidi prisustvo nekog drugog bića koje ih je zaposelo i izjeda ih. Ta devojka je ispuštala takve krike kakve nijedan muškarac ne može prozvesti. Nakon toga dođu sebi, gledaju unaokolo. Često ne znaju ni šta im se desilo, zahvaljuju se - objašnjava on. Da bi se telo očistilo od prisustva stranog bića, najčešće je potrebno više seansi, a sve zavisi od toga koliko ste ogrezli u grehu, u koje se, kaže, ubraja čak i psovanje. Otac Arsenije navodi da pod Ostrog dolaze i traže izlečenje za mnoge bolesti, ali da se dva do tri puta mesečno susreću sa ovakvim slučajevima. Najčešće im dolaze mladi.

- Žene su lakša meta jer su emotivnije, u greh ulaze dublje, sa više emocija. Generalno, mladi su zbog vremena u kojem živimo podložniji grehu - zaključuje otac Arsenije.

Lečili ih zarobljene u zvoniku

Postoje zapisi da su se duševno oboleli lečili u manastirima Hilandar, Visoki Dečani, Sveti Prohor Pčinjski. Pri Manastiru Sveti Roman kod Đunisa i danas postoji zvonik u kojem su držani i lečeni ovakvi bolesnici. Oni koji su uznemireni i nasilni vezivani su u lance, jer se verovalo da će vezivanjem biti isteran i sam zao duh koji je zaposeo telo bolesnika. Lečeni su i dijetom i gladovanjem. Kao terapija obavezno su korišćene i molitve, a strahoviti zvuk udaranja zvona iznad bolesnikove glave terao je nečastivog. Lečenje je trajalo 15 do 30 dana.