Danas je potpuno zaboravljen od lokalnih vlasti u svom gradu. Živi u Kraljevu na drugom spratu zgrade u kojoj nema lifta, tako da su mu stepenice najveći problem. Lift platforma, koja bi kolica podizala i spuštala niz stepenice, najlogičnije je rešenje. Međutim, ugradnju niko u ovom trenutku ne može da obezbedi.

- Hidraulična stepenišna platforma zauzima malo prostora i vrlo se lako instalira. To bi bile moje druge noge, srce, pluća. Ne mogu da opišem šta bi to za mene značilo. Iskreno, razmišljali smo o tome da će doći taj dan kada ću moći sam da se spuštam i podižem, da porodicu oslobodim tog tereta. Ali, ništa se nije dogodlio - kaže Danilo.

Njemu su lekari rekli da više nikada neće pomerati ruke i noge, ali je snagom volje i vežbanjem uspeo da pomeri sve medicinske granice.
- Nikada neću zaboraviti dan kada mi je sva sreća ovog sveta zasijala u jednoj plastičnoj flašici vode. Sam sam je otvorio i više od godinu dana posle nesreće niko me nije napojio - priča Danilo.

Lekari su se čudili kako je uspeo da se uspravi i sedi u kolicima i da sam iz kreveta pređe u njih. Nepunu godinu dana posle udesa, u institutu u Igalu
zaplivao je leđno u bazenu. Pred njegovim nastojanjima i svemu što je postizao, lekari su ostajali bez daha. Ipak, ni to mu nije bilo dosta. Malo-pomalo, osetio je kako se uzburkava sportska krv u njemu. Tako je Danilo krenuo na takmičenja invalida, gde je osvojio brojne medalje.

Među top 10 igrača

Danilo Jovanov je bio jedan od desetorice najboljih košarkaša u Srbiji te 1998. godine. Sa samo 19 godina, bio je kapiten prvoligaškog kluba Mašinac iz Kraljeva. Jedne novembarske noći, pre 18 godina, u udesu mu je pukao šesti kičmeni pršljen i život mu je u toj kobnoj noći krenuo sasvim drugačijim putem. Sa već spakovanim koferima za put na koledž u Ohajo u SAD, postao je invalid. Niko se nije nadao da će mu biti bolje, ali niko nije ni slutio da ovaj vedri momak nema nameru da se preda i pomiri sa onim što ga je snašlo. Danilo je hteo da se uspravi, kako zna i ume.