Pred svaku sednicu Saveta bezbednosti sa raznih strana, iz Velike Britanije i SAD dolaze određene sugestije da nastupamo s pomirenjem, da spustimo ton. Da li vi te savete dajete samo nama ili i Prištini", rekao je Dačić sinoć posle rasprave ambasadora nakon izveštaja generalnog sekretara UN o Kosovu.

Dačić je, povodom oštrog nastupa ambasadora samoproglašenog Kosova u SAD Fljore Čitaku, rekao da "koliko god Srbija pokušava da pruži ruku, mi nemamo kome da je pružimo".

"Zamolio bih predstavnike Velike Britanije, SAD i EU da, kada govore s predstavnicima Srbije uoči ovakvih sednica, imaju u vidu da Srbija ne može biti vreća za udaranje za predstavnike kosovskih institucija", naglasio je Dačić.

On je istakao da Čitaku dijeli lekcije Srbiji u vezi sa svjedocima na suđenjima, a zna "šta se desilo svedocima u slučaju Haradinaj pred Haškim tribunalom".

"Dobro znate koliko je srpskih istorijskih i verskih spomenika na Kosovu. Šta hoćete da kažete? Da 200.000 Srba ne treba da se vrati na Kosovo", rekao je Dačić.

U okolnostima u kojima živi, srpski narod na Kosovu garanciju svog opstanka i razvoja vidi u onome što mu je EU garantovala briselskim sporazumom, istakao je Dačić u govoru koji je medijima proslijedilo Ministarstvo spoljnih poslova.

"Reč je o uspostavljanju zajednice srpskih opština /ZSO/, koja bi artikulisala interese srpskog stanovništva i ponudila institucionalni mehanizam za kolektivno ostvarivanje i zaštitu njegovih osnovnih prava, te doprinela daljoj i bržoj normalizaciji odnosa", rekao je Dačić.

Iako su svi izveštaji generalnog sekretara UN prepoznavali potrebu što skorijeg formiranja ZSO, to do danas nije realizovano, naglasio je Dačić, podsećajući da je, umesto toga, uveden novi element u vidu uključivanja takozvanog Ustavnog suda Kosova u preispitivanja i de fakto izmene briselskog sporazuma.

Dačić je istakao da je to negativna poruka srpskoj zajednici, ali i EU kao posredniku i UN.

On je, na sednici Savjeta bezbednosti UN o Kosovu, ujedno upozorio na porast verskog ekstremizma u pokrajini i na činjenicu da se do sada, od 220.000 prograninih Srba, vratilo samo 1,9 odsto.

"Radikalne islamističke strukture, podržane od značajnog broja verskih službenika/imama zvanične Islamske zajednice Kosova i Metohije i pojedinih međunarodnih i lokalnih islamskih organizacija i udruženja, te njihova povezanost sa stranim borcima u Siriji i Iraku, kojih je, ako se izvrši poređenje sa brojem stanovnika islamske veroispovesti, otišao najveći broj iz regiona Balkana, ukazuje na postojanje visokog nivoa pretnje od izvršenja terorističkih akata", naveo je Dačić.

Prema njegovim rečima, radikalizacija političkih prilika i pogoršanje bezbednosne situacije usljed eskalacije političkog i verskog ekstremizma, predstavljaju pretnju za sve žitelje Kosova i Metohije, a po pravilu su najugroženiji povratnici u nacionalno mešovitim sredinama.

On je naveo da se u samom izveštaju govori o hapšenjima i podizanju optužnica protiv većeg broja kosovskih Albanaca zbog sumnje u povezanost sa terorističkim organizacijama.

Dačić je napomenuo da iznošenje parcijalnih evidencija o napadima na život i imovinu Srba i pripadnika drugih nealbanskih zajednica na izvestan način relativizuje jednu, civilizacijski nedopustivu pojavu, a to je progon ljudi samo zato što ne pripadaju većinskoj zajednici.

Šef srpske diplomatije je uputio apel UN i drugim predstavnicima međunarodne zajednice da pomognu u prevazilaženju problema koji otežavaju povratak interno raseljenih svojim domovima.

Ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin izjavio je da posle sporazuma Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa nije napravljen poseban napredak, ali i da većina u EU pokušava da Beograd napusti svoju poziciju o pitanju Kosova korak po korak u pregovorima za članstvo u Uniji.