Zar to niste mogli da presečete već posle dva dana, a ne da se razvlačite i zamajavate ljude. I ko je na kraju kriv? Boris Tadić i Čedomir Jovanović su uperili prst prema Demokratskoj stranci, ali teško da u ovoj priči ima nevinih.

Na kraju krajeva, nikoga ne treba vući za rukav i moliti, jer šta je uopšte u ovom trenutku cilj opozicije.
Da se sruši aktuelna vlast, ili da pređe cenzus i domogne poslaničkih klupa?

Koliko je uopšte realno da na ovim izborima SNS doživi debakl i da se proevropska opozicija vrati na pozicije kakve su imali do pre nekoliko godina.

Neko bi rekao ravna nuli, barem u ovom trenutku, tako da je famozna jedna kolona trebalo da predstavlja neki zalog za budućnost, a koja očigledno ne može da postoji sa stranačkim liderima koji se, kada nema kamera, ne podnose.

Ovako, umesto jedne kolone, građani Srbije će imati priliku da izaberu jednu od mnogobrojnih „kolonica“ koje će se, prema rečima njihovih lidera, tek onda ujediniti u parlamentu, ali čisto pre toga da vide ko ima najveći...broj glasača.

Neko će da ima malo više od pet odsto, neko malo manje, neko se nada čudu, ali činjenica je da niko neće biti ni blizu vladajućoj koaliciji po broju osvojenih glasova.

I da se razumemo, ne zato što su oni toliko dobri, nego što opozicija nikada nije bila gora.