Mala Natalija sahranjena pored majke ubice

Nad belim Natalijinim kovčegom sveštenik se zapitao kako je moguće opravdati takav čin majke, a zatim je kroz suze rekao da svaka reč gubi smisao i da je ravna vetru.

- Jedino ko može da nas umiri i pruži utehu našim srcima jeste Bog. Dok mi tugujemo, Natalija se raduje, jer je ona anđeo koji ide ka nebu - rekao je sveštenik.

Dok se tužna kolona kretala ka devojčicinom grobu, njen otac Dejan išao je odmah iza vozila, kojim se prevozio kovčeg. Za njim je išlo oko stotinu ljudi koji su tiho jecali i plakali. Gotovo sve vreme Dejan je samo zurio u pod, ali ni on niti iko drugi nisu mogli da zaustave suze kada je kovčeg s devojčicinim telom spušten u raku. Svi su stajali nemo i nekoliko minuta niko nije prilazio da baci zemlju na kovčeg, sve dok ih sveštenik nije pozvao da to urade. „Pa kako da bacim zemlju na dete“, više za sebe rekla je jedna od prisutnih žena.

Podsetimo, policija je u utorak na tavanu porodične kuće Majstorovića u Sokobanji najpre pronašla Ivanu obešenu produžnim kablom, a nešto kasnije i telo nesrećne devojčice, koje je bilo sakriveno u ormanu. Ivana je ćerku udavila takođe produžnim kablom, sakrila telo, napisala dva oproštajna pisma, a potom izvršila samoubistvo. Prvo pismo namenila je suprugu, koga je optužila za maltretiranje i kockanje. „Ne mogu više da te trpim... Urnisao si me kao ženu... Morala sam da je ubijem da je ti ne bi iskoristio. Dete bi prokockao...“, piše, između ostalog, u pismu. U drugom pismu oprostila se od majke i očuha. „Budite spokojni i znajte da Natalija i ja idemo na bolje mesto od ovoga ovde. Bićemo srećne i spokojne...“, napisala je.