Nije sporno da je Obradović i te kako zaslužio da bude smenjen. Odavno je javnost upoznata sa brojnim aferama ovog direktora koji voli da se razbacuje milionima evra na krajnje nepotrebne kampanje, te da se diči satovima vrednim nekoliko desetina hiljada evra i na kraju vozika u „audijima“, dok preduzeće koje je sa njim na čelu uspelo da nagomila gubitke od 10,5 milijardi dinara nije ni počeo da restrukturira. No pitanje je da li su zaista dva „audija“ koja je kupio o trošku firme pravi razlog da mu Vlada pokaže crveni karton, dok je za mnogo skuplje ispade dobijao jedva po koji žuti.

Logično je upitati je li Obradović tek dobro izabrano žrtveno jagnje pred predstojeće izbore nakon kojih će ga ti isti koji su ga smenili uhlebiti u drugom preduzeću? Je li on samo jedan marketinški trik u političkoj kampanji ili zaista prvi od mnogobrojnih partijskih direktora koji će zbog lošeg vođenja državnog preduzeća i istovremeno ličnog bogaćenja biti smenjeni? Koji god zaista razlog za njegovu smenu bio i u koje god vreme da je ona došla, predizborno ili ne, „uvek je pravo vreme da se uradi ono što je ispravno“, rekao je Martin Luter King. A ako je za utehu, kampanje će trajati još dva mesca, te ima vremena za još ispravnih postupaka do formiranja nove vlade. A onda sve ispočetka.