Taj iznos je verovatno još veći, ako se u račun uzmu sve privilegije koje idu uz njegovu funkciju.

Za to vreme, radna zajednica u srpskom velikanu jedva spaja kraj s krajem, krpi se na sve moguće načine, neretko izvodi i mađioničarske trikove kako bi pregurali mesec.

Pa kako je moguće da čovek bez dana radnog iskustva u sportu, uopšte dobije taj posao. Čime je to zaslužio, a onda i opravdao toliku svotu novca? Da nije možda on doveo nekog kvalitetnog igrača koji je kasnije prodat za višestruko veći iznos? Da nije možda lično rešio spor sa supertalentovanim Andrijom Živkovićem? Nije! Naprotiv, mladom Andriji je svojevremeno poručio da je „njegova moralna obaveza da produži saradnju sa Partizanom.“

Ma, nije moguće! Onda je Vazurina obligacija da iz ovih stopa napusti sve funkcije u Partizanu, odrekne se svih beneficija (uključujući i nedavno slupani „audi“) i, ako ih ima, zaostalih dugovanja, jer je njegova MORALNA OBAVEZA prema zaposlenima u klubu da im da platu koju su ljudi pošteno zaradili, a MORALNA OBAVEZA prema navijačima da ga više nikad ne vide u Humskoj 1, čak ni u ulozi navijača.

Toliko je štete svojim neznanjem i bahatošću naneo Partizanu i njegovim navijačima, da se u poređenju s njim, sudiji sa prošlog derbija Vladi Glođoviću, gledano iz crno-bele perspektive, komotno može okačiti slika u klupskom muzeju.