To, naravno, nema veze sa životom. Na stubu srama je trebalo da se nađe direktor turnira u Indijan Velsu Rejmond Mur, koji je zaista bio nekorektan (da ne upotrebim težu reč) kada je izjavio da teniserke treba na kolenima da se zahvaljuju bogu jer se šlepaju uz muškarce po nagradama. Njega je trebalo kritikovati, a ne Novaka, ali je bilo lakše (čitaj zlonamerno) udariti na broja jedan.

Šta je to Novak rekao? Da je Mur preterao, da mu izjava nije politički korektna, a što se tiče nagrada, jasan je i tu bio: „Dame treba da se bore za onoliko koliko misle da im treba, kao i mi muškarci“, odnosno, da novac treba da se distribuira po tome ko je koliko prodao ulaznica, privukao navijača. Šta je sporno?

Ako je neko primer za fer-plej, to je uvek bio Đoković.
Ako je neko primer humanitarca, čoveka spremnog da pomogne svakome, bez obzira na naciju, veru, rasu, to je opet Novak. Ako je neko džentlmen, to je Nole. Sve što treba je da malo razmislite i prisetite se. Ne može nego ko je prisutan u vrhu svetskog tenisa deset godina, za koga znate da je proveren, pošten, odmeren u izjavama, korektan, da odjednom ispadne loš momak, seksista, prevarant, kako god ga zapadni mediji zovu otkako je došao na vrh.

Nemaju za šta da se uhvate, pa vrebaju svaku priliku da diskredituju Novaka, koji im očigledno smeta jer je zbrisao sa teniske mape Federera, Marija, Nadala... Bode to oči, pomalo, zar ne?