Napadi u Briselu imaće dubok uticaj na EU, a neke od mogućih posledica su ugrožavanje šengenske zone slobodnog kretanja, dovođenje u pitanje sporazuma sa Turskom o migracijama i veće angažovanje u konfliktnim zonama.

"Prvi ishod napada u Briselu biće nova runda debate o graničnim kontrolama u EU, posebno u zoni Šengena", navodi se u analizi objavljenoj na sajtu Stratfora.

Ovo pitanje koje se postavlja i zbog priliva migranata postalo je posebno aktuelno nakon napada u Parizu zato što su se počinioci neopaženo kretali između Francuske i Belgije, nakon čega su Francuska i druge zemlje pojačale kontrole, navodi se u analizi, uz podsećanje da je plan Evropske komisije da se mere kontrola ukinu do kraja 2016.

"Međutim, ovo (ukidanje kontrola) će biti veoma teško usled najnovijih napada, i još napada koji bi mogli uslediti", navodi se u analizi Stratfora.

Po ovoj analizi, više vlada Zapadne Evrope uskoro će najaviti nove bezbednosne propise, pojačane kontrole ratnika koji se vraćaju iz sukoba na Bliskom istoku i u severnoj Africi, povećanu razmenu informacija bezbednosnih službi, a ponovo će se pokrenuti i diskusije o načinima borbe protiv terorizma u zemljama nestabilnosti i sukoba poput Libije i Sirije.

"Evropljani će postati voljniji da doprinesu koaliciji protiv Islamske države, uz moguće više oružja i obuke za iračku vojsku i kurdske borce, kao i povećano slanje borbene avijacije i učešće u NATO misijama nadzora u Turskoj", navodi se u analizi.

Dodaje se i da bi mogao biti doveden u pitanje i novi sporazum EU i Turske o migracija, uprkos tome što je pojačana svest o terorizmu i potrebi kontrole spoljnih granica dodatno opravdanje za bližu saradnju sa Turskom.

"Napad bi međutim mogli i ponovo da potpire antimuslimanske stavove u Evropi i povećaju zahtev javnosti vladama EU da ne odobre bezvizna putovanja za građane Turske, što je ključni uslov Ankare za saradnju u pitanjima migracija", navodi se u analizi.

Kao posledica antimuslimanskih stavova povećaće se i podrška nacionalističkim stranakma, što se već beleži. Izbori su u 2017. planirani i u Francuskoj i u Nemačkoj, i moguće je da će tradicionalne stranke, budući pod pritiskom nacionalističkih konkurenata, preuzeti neke elemente njihovih platformi, a slično se može očekivati i u nekim zemljama severne evrope, poput Holandije i Švedske koje imaju relativno jake nacionalističke pokrete.

"Političke partije i grupe koje žele da Velika Britanija izađe iz EU takođe bi mogle da iskoriste skore terorističke napade da opravdaju veću izolaciju od Kontinenta", navodi se.

Stratfor navodi i da će napadi uticati na evropske privrede, ali samo na kraći rok. Kako se navodi, deo stanovništva u Belgiji i Zapadnoj Evropi uopšte mogao bi da odluči da izbegava putovanja i mesta na kojima se okuplja monogo sveta poput kafea i tržnih centara, što će privremeno uticati na domaću potrošnju i turizam.

"Ako se gleda dalje od nacionalne politike i ekonomije, dugoročni uticaji napada će dugoročno gledano uticati na samo tkivo EU", navodi se u analizi.