On je mada postoje dokazi da je pripadao Ustaškom taboru za Zemun broj 3, rehabilitovan odlukom Višeg suda u Beogradu, još u junu 2014. godine. Uprkos tome, Agencija za restituciju verovatno će odbiti zahtev naslednika jer je po Zakonu o povraćaju imovine i obeštećenju zabranjeno vraćati imovinu pripadnicima okupacionih snaga za vreme Drugog svetskog rata.

Viši sud je odlučujući o časti i ugledu Holjca utvrdio kako se navodi u rešenuju da je ovaj Zemunac lišen života iz političkih i ideoloških razlog, pa se zato smatra neosuđivanim i poništavaju se sve pravne posledice proistekle iz takve osude, uključujući i konfiskaciju imovine.

On je kako se naovodi u obrazloženju presude ubijen odmah po oslobađanju Zemuna 22. oktobra 1944. Sa najstarijim sinom Ivom odveden je u kamionu punom žitelja Istarske ulice u pravcu Dunavskog keja gde mu se gubi svaki trag. Pretpostavlja se da je streljan u blizini Stare kapetanije i današnjeg restorana "Venecija". Sledećeg dana su u kuću porodice Holjac došli partizani i popisali sve vrednije pokretne stvari. Polivina imovine je 1949. konfiskovana, a druga polovina eksproprisana.