"Ovo je najveća izbeglička kriza od Drugog svestkog rata, uzdrmala je temelje EU, pokazala je da između zemalja Unije caruje egoizam, a ne solidarnost", rekao je Vučić na konferenciji "Sistem azila i migracija: Izbeglička kriza i reformski procesi".

Kriza je, rekao je Vučić, pokazala i kako se i sve druge zemlje koje ne pripadaju EU odnose prema izbeglicama, kako funkcioniše

Šoder: Sad je na redu trajni prihvat

Šef predstavništva Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) u Srbiji Hans Fridrih Šoder rekao je da će sa faktičkim zatvaranjem balkanske rute na teritoriji Srbije biti manji broj izbeglica, ali da će za njih morati da se pripremi trajniji boravak.

"Politika tranzita je gotova", rekao je on, dodavši da strukture koje su pripremljene pre svega za ljude u tranzitu sada neće biti dovoljne i da je sada potrebno pružiti im i nove usluge, poput "tuša, toplog obroka, obrazovanja".

Šoder je procenio da na teritoriji Srbije sada ima između 1.500 i 2.000 izbeglica, i rekao da će deo njih moći da se pridruži porodicama u drugim zemljama, deo njih će se vratiti u svoje zemlje dobrovoljno ili nakon procedure, dok će manji deo i ostati.

Procenio je da bi u Srbiji trajnu zaštitu mogle zatražiti "desetine ljudi", "možda stotine", ali da ih svakako neće biti jako mnogo.

Zamenik zaštitnika građana Miloš Janković kazao je da smatra da je danas samo završena prva faza izbegličke krize, ali da će se ona nastaviti. On je dodao i da Srbija ima propise kojima bi na pravi način mogla da reši pitanje procedure azila i da problem nije u zakonima, već u tome što se oni ne primenjuju.

vladavina prava i kako se poštuju principi.

Srbija će, rekao je, dati sve od sebe da bude deo sveobuhvatnog rešenja, ukoliko ga bude bilo.

"Ako ne bude zajedničkog evropskog rešenja, ponašaćemo se kao ljudi i poštovaćemo principe solidarnosti", rekao je Vučić.

Vučić je rekao da je u Srbiju prošle godine ušlo 651.000 migranata, a od početka ove - 100.000 ljudi, koji su bili registrovani i pružena im je nega, smeštaj i zaštita. Premijer je rekao da izbeglička kriza nije bila "velika tema" iz vise razloga, između ostalog i zbog toga što Srbija nije želela da stiče političke poene, ni unutra, ni spolja, što su radile mnoge druge zemlje, pre svega zemlje EU.

"Naš odnos je bio prirodan, ljudski, normalan i racionalan i ne mislim da zbog toga treba da budemo pohvaljeni mi, nego zemlje koje su primale izbeglice za stalno", rekao je Vučić.

On je naveo da Srbija nije bogata zemlja i da je to ključan razlog zbog kojeg migranti nisu želeli da ostanu na teritoriji naše zmelje, ali je dodao da se nada da će neki od njih ostati i da će Srbija postati njihova otadžbina.

Vučić je naveo da je izbeglička kriza trenutno samo odložena, a nikako rešena, zbog svih problema u Pakistanu, Avganistanu, Siriji i da će u budućnosti morat ida se radi na drugačijim mehanizmima, da se stvaraju društva koja će imati više tolerancije, jer samo društva koja su spremna na inkluziju mogu da opstanu.

Premijer, koji je i lider SNS, je rekao da, ako se dogodi da stranka koju vodi posle izbora bude u vladi, zakon o izbeglicama neće biti usvojen bez saglasnosti civilnog društva.

Uskoro promena sistema azila

Premijer Vučić je najavio da je planirano da se do početka jula završi novi zakon o azilu, kao i da se donese novi Zakon o strancima.

"Moramo da promenimo sistem azila, da novi Zakon o azilu i privremenoj zaštiti do kraja juna ili pocetka jula završimo i da donesemo novi Zakon o strancima koji ćemo da uputimo i Fronteksu na ekspertizu", rekao je Vučič opet ističući da je u Srbiju od početka ove godine ušlo gotovo 100.000 izbeglica.

"Srbija ne traži da zbog toga bude "pohvaljena", već to treba da budu one zemlje koje su toliki broj izbeglica primile za stalno, što Srbija nije jer nije bogata zemlja pa većina izbeglica nije želela tu da ostane. Sasvim je izvesno da će Srbija, Bugarska i Grčka biti važne zemlje ako ništa drugo u tranzitu i naš posao je da se u tome pripremimo za proleće ili leto", naveo je Vučić.

Konferenciji, u organizaciji Grupe 484 u partnerstvu sa Beogradskim centrom za ljudska prava i Beogradskim centrom za bezbednosnu politiku, i podršku Ambasade Norveške, prisustvuje više od 100 predstavnika državnih institucija nadležnih za pitanja migracija i azila, međuanrodnih i domaćih organizacija civilnog društva.

Skup je deo projekta „Umrežavanje i građenje kapaciteta za efektivniju migracionu politiku u Srbiji" koji se sprovodi zahvaljujući podršci Ambasade Norveške u Beogradu.

Kako su istakli organizatori, organizovan je sa ciljem da svim zainteresovanim akterima bude pružen prostor za diskusiju o ključnim aspektima sistema azila i migracije.

Pored uvodnog dela konferencija se sastoji od dve panel diskusije, od kojih se prva bavi aktuelnom izbegličkom krizom, njenim širom regionalnim i evropskim kontekstom, kao i uticajem te krize na sistem azila i sprovođenje sporazuma o readmisiji.

Biće reči o institucionalnim, kadrovsim i infrastrukturnim kapacitetima koje je Srbije stavila u funkciju u novonastalim okolnostima priliva velikog broja izbeglica i migranata.