Ćuruvija je ubijen tokom NATO bombardovanja, na Uskrs, 11. aprila 1999. godine, ispred zgrade u kojoj je živeo i gde je bila marketing služba "Dnevnog telegrafa", u Svetogorskoj ulici u Beogradu.

Predstavnici novinarskih udruženja, kolege i prijatelji danas su mu polaganjem venaca odali počast.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović rekao je da nije zadovoljan načinom i brzinom kojom se odvija suđenje za ubistvo Ćuruvije, a ni načinom na koji javnost prati ono što se zbiva u sudnici, jer je "ono što se čuje na suđenju hronika jednog vremena u kom je bilo nekažnjeno ubijati novinare".

"Zato se mi nadamo da će sudski postupak, osim odgovora na pitanje ko je povukao oroz dati i još mnogo važniji odgovor, a to je ko je naložio ubistvo Slavka Ćuruvije. Bez toga ubistvo ostaće nerasvetljeno, a srpska budućnost nosiće sa sobom jednu veliku mrlju", rekao je Obradović.

Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac je izjavio da je prvorazredni interes tog ministarstva i Vlade da počinioci ubistva budu kažnjeni, ali da se rasvetli i politička pozadina tog zločina.

"Potpuno rasvetljavanje ovog tragičnog događaja i kažnjavanje odgovornih nije samo zakonska, već i moralna obaveza prema porodici, čitavoj novinarskoj zajednici i društvu u celini", rekao je Tasovac i dodao da će zaštita novinara od svih vidova nasilja, pretnji i pritisak biti jedno od važnih pitanja u pristupnim pregovorima Srbije sa Evropskom unijom u okviru poglavlja 23.

"Država će uložiti maksimalni trud da se definišu i uspostave efikasni zakonski mehanizmi zaštite novinara i kažnjavanja počinilaca, očekujuči da time preuzimanjem svog dela odgovornosti, kao partneri aktivno doprinesu i novinarska i medijska udruženja i asocijacije", rekao je ministar.

Predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović navela je da ima lični dug prema Ćuruviji jer je u njegovim novinama mogla da se bavi novinarstvom tako da piše ono što misli i ono u šta veruje.

"Srpsko novinarstvo ima dug prema Ćuruviji zato što je on ubijen upravo zbog toga što se novinarstvom bavio na način na koji je omogućio svima nama koji smo radili u Evropljaninu s njim da se bavimo novinarstvom", rekla je ona.

Ćuruvijina supruga Branka Prpa je kazala da ne može da ocenjuje sudski proces, jer je svedok u tom procesu.

"Ono što je jasno je da se otkriva ceo jedan svet manipulativni i paradržavnih institucija i otkriva ono što je sistem totalitarne države službe bezbednosti koje su politička policija i koje rade u interesu trenutno vladajućih političkih elita koje god one bile i to je ono što mi za budućnost moramo da demontiramo", kazala je Prpa.

Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara, Veran Matić izjavio je da očekuje od MUP-a i Ministarstva pravde, kao i od Interpola da efikasnije locira svedoka i optuženog za ubistvo Ćuruvije Miroslava Kuraka.

"Želeli bismo da vidimo opipljivije rezultate. Kurak predstavlja opasnost na slobodi i veća je mogućnost njegovog uticaja na svedoke", rekao je Matić.

On je dodao i da će Komisija učiniti sve da izdestvuje da ročišta budu češća kako bi svedoci kojih ima "samo 90 sa strane tužilaštva" bili saslušani u mnogo kraćem vremenskom roku.

Počast su odali i poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Roboljub Šabić, zaštitnik građana Saša Janković, novinarke Gordana Suša i Nadežda Gaće, kao i dramaturg Borka Pavićević.

Suđenje za ubistvo Ćuruvije počelo je 1. juna 2015. godine. Za ubistvo su optuženi načelnik resora Državne bezbednosti Radomir Marković, načelnik beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, glavni obaveštajni inspektor u Drugoj upravi resora Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava tog resora Miroslav Kurak.

Optuženi Romić i Radonjić uhapšeni su 13. januara 2014. godine i od tada su u pritvoru, Marković izdržava kaznu od 40 godina zatvora, a Kurak je u bekstvu.

Prema optužnici, Ćuruviju je ubio Miroslav Kurak, a saučesnik mu je bio Ratko Romić, koji je drškom pištolja udario njegovu suprugu Branku Prpu u glavu.

Kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen zbog "javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti".