Naime, otplatom poslednje rate glavnice duga, u iznosu od 7,25 miliona evra, Srbija je u izmirila obaveze po osnovu stendbaj aranžmana koji je MMF odobrio našoj zemlji 19. januara 2009. Tabakovićeva podseća da su troškovi tog aranžmana bili značajni.
- Počevši od avgusta 2012, na ime glavnice iz sredstava deviznih rezervi otplaćeno je 1,59 milijardi evra, a na ime ukupnih troškova kredita 91,2 miliona evra.

- U 2015. na otplatu kamata smo potrošili 3,3 odsto, a prema projekciji Ministarstva finansija, ove godine ćemo potrošiti i više - 3,5 odsto, a u 2017. 3,6 odsto BDP-a. Hoćemo li se u dogledno vreme osloboditi ovolikih dugova?

Mimi Oro bi da bude guvernerka

 - Troškovi kamata jesu relativno visoki, posebno ako se ima u vidu da je u 2015. primarni deficit konsolidovanog budžeta iznosio svega 0,5 odsto BDP-a, a da se od 2017. očekuje primarni suficit. Treba imati u vidu i da na troškove kamata utiče i valutna struktura duga. U dugu države, dolar, koji je ojačao za oko 10 odsto u odnosu na evro u 2015, učestvuje sa oko 33 procenta. Upravo zato je Narodna banka svojim merama podržavala opredeljenje Vlade da sprovodi mere snažne fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi koje će obezbediti održivost javnih finansija i smanjenje učešća javnog duga u BDP-u, koje se očekuje od 2017. Narodna banka je ublažavanjem monetarne politike doprinela znatnom smanjenju kamatnih stopa na dinarske hartije od vrednosti i time nižim troškovima kamata.

- Upravo je kredit uzet od MMF-a dobrim delom bio iskorišćen za jačanje deviznih rezervi. Da li će u narednom periodu biti potrebe za većim intervencijama iz deviznih rezervi ili je domaća valuta dovoljno stabilna?

- S obzirom na to da je ovaj aranžman završen u aprilu 2011, a da je glavnica vraćana od avgusta 2012, preostali deo duga koji se vraća u iznosu od 7,25 miliona evra ne utiče u velikoj meri na stanje ukupnih deviznih rezervi, pa stoga i ne predstavlja opasnost po finansijsku stabilnost u zemlji. Jasno je da navedeno vraćanje kredita ni na koji način neće ugroziti vrednost dinara, niti umanjiti sredstva raspoloživa za eventualne devizne intervencije. Tome u prilog dodatno govori činjenica da po osnovu trenutno aktuelnog aranžmana iz predostrožnosti sa MMF-om, koji je odobren februara 2015, nije bilo potrebe za povlačenjem sredstava. 

Odolevamo pritiscima na dinar

- Hoćemo li brinuti zbog kursa?

- U 2015, NBS je na deviznom tržištu bila neto kupac deviza u iznosu od 520 miliona evra, čime je stvorila dovoljnu rezervu za amortizovanje jačih pritisaka na kurs. Ipak, dinar je, kao i veliki broj valuta drugih zemalja u razvoju, pod značajnim uticajem turbulencija na međunarodnim finansijskim tržištima. Povećana neizvesnost na tržištima valuta, berzanskih indeksa, proizvoda poput nafte, u godini čiji je početak okarakterisan kao najlošiji u poslednje tri decenije, uticala je na preusmerenje finansijskog kapitala ka „sigurnim utočištima“. To je i kod nas izazivalo pritiske, koje je pravovremenim reakcijama NBS uspešno amortizovala.