- I Italijani su slali svoje specijalce da napadnu i pretresu Karadžićevu kuću na Palama, u kojoj su tada živeli njegova supruga Ljiljana i ćerka Sonja sa mužem i decom - rekao je za "Novosti" Rejmond Rej Karter, stručnjak za bezbednost iz SAD, koga je bivša haška tužiteljka Karla del Ponte imenovala 2001. godine za načelnika Specijalne jedinice za traganje za haškim optuženicima (TIFU).

Bivšeg predsednika Republike Srpske nedavno osuđenog u Hagu na 40 godina robije, do 2004. godine, dok je Karter "brinuo" o njemu, ti isti, kako ih naziva "lovci na glave", nisu locirali, jer mu je na vreme javljao kada i gde treba da se skloni.

Karadžić se 2004. godine preselio sa Pala u Foču, gde je živeo u zgradi Doma zdravlja.

- Pomagao sam Radovanovoj ženi Ljiljani i da se tajno sastaje sa suprugom ili da na vreme sakrije svog muža od prave potere stranih agentura - kaže Karter, ali ne želi da otkrije ko mu je pomagao da štiti Karadžića. Pretpostavlja se da je to bila CIA, a on to niti demantuje, niti potvrđuje.

Karter nije želeo da odgovori ni zašto Karadžić tada nije uhapšen i isporučen Hagu, niti šta se s njim dogodilo nakon 2004.

- To nije bio moj mandat. Moja dužnost je bila da ga štitim, kako bi ostao živ. Jer, samo tako on je mogao Međunarodnom sudu da objasni svoju ulogu u ratu. U tom poslu bio sam izložen smrtnoj opasnosti. Mnogi mafijaši su hteli da nas likvidiraju. I "zemunski klan" je bio zainteresovan za nas - tvrdi Karter.

On je nedavno u memoarima delimično otkrio svoju ulogu u čuvanju Karadžića.

Bivši predsednik RS je od 2002. godine, zbog raspisane nagrade od pet miliona dolara, bio najznačajniji begunac na prostoru bivše Jugoslavije.

Za tri godine, koliko je Karter bio šef Specijalne jedinice za traganje za haškim optuženicima, o Karadžiću se u najširoj javnosti nije znalo mnogo.

Po isteku ugovora sa Haškim tribunalom, krajem 2004. godine, Karter je poslednji put video Karadžića. O njegovom hapšenju u Srbiji, nekoliko godina kasnije, saznao je, tvrdi, iz medija.

Njegova karijera je u međuvremenu krenula uzlaznom linijom. Danas vodi kompaniju baziranu na bezbednosnim sistemima na aerodromima, profesor je međuanrodnog i krivičnog prava na Unvierzitetu u Parizu i doktor Centra za proučavanje i istraživanje mirovnih aktivnosti.