I roditelji i nastavnici se slažu da su đaci preopterećni, međutim, problem je što bi prema predlogu Zavoda za unapređenje obrazovanja učenici ostali bez drugog stranog jezika.

Naime, postoje dva predloga za rasterećenje učenika.

Prema jednom, drugi strani jezik ne bi bio obavezan, dok bi prema drugom bio obavezan u petom i šestom razredu, a u sedmom i osmom bi imao status izbornog predmeta.

Prema rečima, Tanje Zelenović, profesorke engleskog jezika, ovakav odnos prema učenju jezika suprotan je principima jezičkog obrazovanja u ostatku Evrope, gde je već 15 godina cilj da svaki građanin, pored maternjeg, može da koristi bar još dva strana jezika.

- Pored smanjivanja broja nedeljnih časova, to bi još konkretno značilo da ocena iz ovog predmeta ne ulazi u prosečnu ocenu tokom školovanja, da se on možda uopšte ne ocenjuje, te da se časovi za ovaj predmet ne unose u obavezni raspored časova već se drže kao šesti ili sedmi ili gde već postoji rupa u rasporedu. Glavno je pitanje otkud sada odjednom potreba da se upravo to menja, kad je višejezičnost u svim društvima prioritet - kaže Zelenovićeva.

I dok prosvetni organi licitiraju sa brojem časova i predmeta, čini se da niko ne razmišlja o kvalitetu nastave. S tim u vezi Dragana Soćanin iz Udruženja “Roditelj” kaže da ovo nije pravi put za reformu obrazovanja, jer niko ne pominje koji rezultat time postižemo.

- Da se stvarno bavimo kvalitetom, onda bi sekundarno pitanje bilo da li se smanjuje ili povećava broj časova. Pitanje je šta stavljanjem drugog stranog jezika u status izbornog predmeta želimo da postignemo i kakav to efekat imas na decu. Pokazalo se da su deca sposobna da uče dva jezika. Izgleda da je razlog za ovakav potez “ušteda” - objašnjava Dragana i dodaje da nije dobro što se o ovom pitanju niko nije konsultovao sa nastavnicima.