Ne plašim se nikoga!

Bez obzira na to što nije imao kampanju ili političku podršku, što se borio protiv svih ostalih, prošao je prvi kroz cilj. Građani Novog Beograda su poklonili poverenje nekadašnjem vaterpolisti, koji već četiri godine s velikim uspehom vodi ovu opštinu. I šta sad?

- Ostaću pri istom stavu koji sam imao i pre dve godine. Tada su me nakon što sam izašao iz DS-a optuživali da idem u SNS i da ću uz njihovu pomoć da sačuvam većinu na opštini, ali ništa od toga nije bila istina. Ostao sam u koaliciji s ljudima koji su tu bili od 2012. jer su se složili da nastavim da radim ono što sam radio. Kao neko ko je uzeo najviše mandata (22 od 49), pozvaću sve stranke na razgovore, svi su dobrodošli. Neću uraditi ono što bi mnogi na mom mestu, da uzmem nekoliko odbornika za prostu većinu i podelim funkcije svojim ljudima. Ko god bude hteo da radi pod mojim uslovima, može, pa neka to znači manje za moju odborničku grupu, ali više za ljude u Novom Beogradu.

- Saša Radulović vas je nazvao predstavnikom parazitskog sistema. Da li će to uticati na eventualnu saradnju sa pokretom “Dosta je bilo” u Novom Beogradu?
- Zaista ne bih komentarisao Sašu Radulovića, jer nikoga iz te stranke ne poznajem, ali ću ih, naravno, zvati na razgovor.

- Da li mislite da će vas stranke minirati, odnosno udružiti se protiv vas?
- Pa neka ih. Neka se svi udruže, i Radulović, i SNS, i DS... svi. Neka se svi spoje i ja im želim sve najbolje, nikakav problem.

- Koliko je bitna visoka politika za lokal?
- Želim da istisnem visoku politiku sa lokala. Prvi korak je da počnu da se ponašaju kao ja, drugi da se promeni izborni zakon. Da se kandiduju ljudi s imenom i prezimenom, a ne da se kriju iza lidera stranaka. Dugoročno će to biti dobro i za stranke, jer će doći do prirodne selekcije da bolji ljudi dolaze na odgovorne funckije. Sada se svi odlično bore za poziciju unutar stranke, a van nje ne umeju da rade, jer razmišljaju da će neko drugi doneti glasove, a oni samo treba da budu u mogućnosti to da iskoriste. Na lokalu je sve vidljivo, ne čekaju se promene na geopolitičkom planu, već ili si uradio nešto ili nisi. I to je to. Ništa više.

- Bili ste na meti prljave kampanje. Tvrdili su da se ne razumete u politiku, nekoliko dana pred izbore kružilo je lažno pismo u kojem navodno pružate podršku Pajtiću. Koliko su vas zaboleli udarci ispod pojasa?
- Nije mi bilo baš svejedno. Preko uvreda sam prešao, ali je deljeno lažno pismo s mojim potpisom kako ja dva dana pred izbore dobijam napad iskrenosti i kao odlučujem da obavestim sve kako je Bojan Pajtić jedino rešenje i da ću samo s njim da sarađujem. Strašno. Nažalost, sigurno je i to uticalo na glasače, uzeo bih verovatno još više, ali ja nikada nisam ružno pričao o nekome, već sam se samo trudio da ukažem na probleme i kako da ih rešimo. To vam je kao u sportu. Ako tokom četiri godine, samo kritikujete protivnika, ne trenirate, pa nećete imati snage da odigrate nijedan sekund na terenu, on će vas počistiti sa terena.

- Optuživali su vas i za nepotizam, jer su vam roditelji na listi. Kako reagujete na to?
- To me je neko optužio ko nema pojma o čemu me optužuje. Opštinski odbornik po zakonu ne može da bude funkcioner. Svi moji odbornici će ostati odbornici, neću raditi kao što rade stranke. Ja sam zamolio moje roditelje, koji su oboje u penziji, jer nisam mogao da dođem do liste dovoljnog broja odbornika, ljudi kojima verujem da neće prodati svoje mesto, jer je sada u Srbiji glavni sport prodaja mandata. Njihov jedini benefit na godišnjem nivou biće od 12.000 do 15.000 dinara (2.000 po sednici). Eto, moji roditelji će, znači, od mene dobiti 12.000 dinara za godinu dana i ako je to nepotizam, neka bude tako, ali nikada neću dozvoliti da neko s moje liste proda poverenje građana. Pa nije te glasove dobila moja majka, nego ja.

- Da li ste nešto obećavali ljudima da glasaju za vas?
- Mnogi su mi dolazili pred izbore i pričali “ako uradiš ovo, glasaću za tebe”. Ja sam im uvek odgovarao: “Nemojte da glasate za mene, jer ne mogu da obećam.” Ne želim da dođem u situaciju da ih posle sretnem i da mi taj gospodin ili gospođa kažu: “Prevario si me.” Ne skrivam se ni od koga, pa ne želim ni od komšija. Ovo sada što pričam ima verovatnu drugu dimenziju zbog mojih rezultata, ali ja sam to govorio i ranije. Međutim, tada su mi poručivali: “Dobro, sinko, ti to ne razumeš. Nemoj nama da pričaš, mi smo majstori ove igre, idi tamo šutiraj i sve je u redu.” Možda su sve ovo gluposti što radim, ali neću odustati od toga. I neka budem počišćen sa lokalne političke scene, ali neću da radim na drugačiji način.

- Da li mislite da ste nekoga uplašili izjavom da želite da budete gradonačelnik?
- Nisam rekao da želim da budem, nego da ću se kandidovati. Ne znam da li ima razloga da me se neko plaši, logično je valjda da izađen s sličnom pričom koju sada radim na neki viši nivo. Pa grad na opštini može da uradi 100 puta više nego ja, jer ima 100 puta veći budžet.

- Pričali ste da ako ostane ovakav sistem, opštine treba ukinuti. Da li i dalje verujete u to?
- Vidite, sve opštine zajedno dobijaju 11 odsto gradskog budžeta. Naravno da sam za to da se ukinu opštine ako ostane tako. Što će nam? I veća, i skupštine, i izbori koji koštaju, ali to je najviše gubljenje vremena. Jer sada su stvari takve, da šta god me ljudi pitaju, ja moram da ih uputim na grad Beograd. Trebalo bi smanjiti ovlašćenja gradonačelnika i dati nam više mogućnosti da nešto sami uradimo na opštinama. Sada moramo da imamo javnu nabavku ako želimo da angažujemo nekoga da pokosi neko poljanče. Pa čemu onda opštinska vlast? Da se razumemo, ovo nema veze s sadašnjom vlašću, tako je 20 godina.

- Odakle vam onda novac za sve besplatne programe koje nudite građanima?
- Nismo kupili nijedan automobil, iako nam se vozni park raspada. Nema prezentacija, nema putovanja... Sve to sam gurnuo u besplatne programe za građane, preko kojih svaki stanovnik Novog Beograda može da uštedi nekoliko hiljada evra godišnje. Osmaci treću godinu zaredom imaju besplatnu pripremu za polaganje ispita, a to je 150 do 200 evra. Sada se 70 odsto osmaka priprema kod nas. Hoćete da upišete dete na glumu, ples, sport, jezik? Sve u opštini može. Penzionerima koje su svi zaboravili organizujemo izlete, druženja... Kažu mi neki: “Pa to nije besplatno, sve mi to plaćamo.” Pa naravno, ali plaćate i u drugim opštinama, pa nemate programe. I ta priča traje već četiri godine i možda je i to razlog mog uspeha. Ljudi su prepoznali da se nešto dobro dešava. Nikoga nisam terao da glasa za mene, pa ja sam rođen ovde, ovde žive moji roditelji, prijatelji, bio bih ludak kada ne bih želeo dobro Novom Beogradu.

- Kako ste proslavili pobedu na izborima?
- Šta da slavim? Ja sam s tim završio 2008, kada sam se povukao iz sporta. Gledam kako neki mašu zastavicama, slave, igraju kolce. Čemu to? Pa tek treba da rade. Ne razumem tu euforiju.

- Kako biste najviše voleli da vas pamte, kao vrhunskog sportistu ili gradskog funkcionera?
- Nikada nisam pravio dugoročne planove, voleo bih da me pamte na oba načina. Sport je moja prva, najveća i jedina ljubav i sve moje snove i ambicije sam ostvario kroz sport. Sigurno kao mali nisam sanjao da budem predsednik opštine. Mada, kada bih se vratio nazad u 2009, nikada ne bih ušao u politiku. Da se razumemo, nisam optimista po pitanju svoje političke karijere, ali sam u sportu naučio da uvek dajem sve od sebe, svi koji su radili sa mnom znaju kakav sam profesionalac i ne umem drugačije da radim. Teško je opstati u politici ukoliko niste spremni na neke stvari, kao što je podmetanje lažnog pisma svom protivniku, a ja nisam spreman na to, niti ću ikada biti. Ljudi mogu da me vole ili ne vole, ali ne postoji čovek koji bi rekao da ga je Aleksandar Šapić prevario, a moj karakter mi ne dozvoljava da kada neko kaže “bu” da pobegnem. Nisam takav čovek.