Užurbano kucate na vrata pedijatra tražeći da vašem mezimcu prepiše antibiotik koji će ga osloboditi tegoba, jer, verujete, jedna kašika ovog čarobnog leka ujutru i uveče može rešiti sve probleme - povišenu temperaturu, kašalj, nosić koji curi. I ne samo to, verujete da ćete detetu na taj način zaštiti pluća, izlečiti alergiju.

Pedijatar ne časi časa, daje vam recept za čarobne bombonice i vi užurbano koračate ka prvoj apoteci. Dobijate svemoćni napitak. Odlazite kući, počinjete sa terapijom. Prvi, drugi, treći... peti dan. Kontrola. Pedijatar vam kaže da je sa detetom sve u redu.

Pošto se već sve tako dobro i brzo završilo, vi počinjete da gajite velike simpatije prema antibioticima, smatrajući ih za svemoguće iscelitelje infekcija, odlične skidače visoke temperature, čarobne pomoćnike kod dugotrajnog kašlja, dobre zaštitnike od komplikacija virusnih infekcija.

Kad se malo osvrnete oko sebe, shvatite da niste usamljeni i da se ljubav prema antibioticima u Srbiji dugo neguje. Tolika je to ljubav da smo rekorderi u Evropi po propisivanju antibiotika deci.

Lidersku poziciju nismo zauzeli zato što su naša deca „kilavija“ od druge dece, već zato što nismo naučili da antibiotici nisu lekovi koji mogu izlečiti svaku bolest, niti lekovi koji deluju protiv prehlade i gripa. Ne leče ni glavobolju, ni temperaturu. Nismo naučili da antibiotici leče bakterije, a ne viruse. Vreme je da naučimo! Zbog naše dece.