Istraživanje je sprovedeno na čak 448 uzoraka domaćih mesnih proizvoda, u kojima su merili količinu aditiva i konzervansa, takozvanih nitrata i znatno štetnijih nitrita, a potom ih upoređivali s proizvodima sa stranih tržišta.

Doktor veterinarske medicine Miroslav Stojšić objašnjava za “Alo!“ da upravo zbog tih aditiva u Srbiji imamo veliki broj kancerogenih oboljenja kod ljudi i dece.

- Nitrit se stavlja u meso da bi se brže usolilo, ali i da se ne bi razvile bakterije kod trajnih proizvoda. Prvobitno je na 100 grama proizvoda išlo 20 miligrama nitrita, što je ogromna doza. Kasnije je traženo da se smanji na 10 miligrama. Oni koji se bave mesnim preprađevinama prave veliku grešku, jer nitritnu so stavljaju na proizvode koji nemaju više od 50 odsto mesa, što ne smeju da rade. Kada nitriti dođu u spoj sa proteinima iz mesa i soje i sa začinima poput paprike i bibera stvaraju se nitrozoamini koji su kancerogeni - navodi Stojšić.

Nije nitrit jedini štetni sastojak koji se koristi za sočinji ukus suhomesnatih proizvoda, tu je i karagenan (E 470), polifosfat.
- Prvi se dobija iz morskih algi, jako je lepljiv i služi da se veže voda, a koriste ga kod kuvanih i barenih mesnih proizvoda. On se taloži u debelom crevu i lepi se za sluzokožu, pa tako dolazi do njene upale, do čirića na debelom crevu, a kasnije i do karcinoma ovog organa. U polutrajne proizvode dodaju polifosfate koji daju sočnost mesu. Oni su genotoksični, što je pokazalo istraživanje rađeno na pacovima, čija se svaka druga generacija rađala degenerična - upozorava Stojšić i dodaje da natrijum glutaminat, koji sadrže začine, a stavlja se u soju da bi dobila ukus mesa izaziva ubrzan rad srca.