Tako svinje ne mogu put EU jer je kod nas zakonom obavezna vakcinacija protiv svinjske kuge, dok su te vakcine u Evropi strogo zabranjene.

- Zato svinjsko meso na tržište EU možemo da šaljemo samo termički obrađeno. Takođe, nemamo još uvek dozvolu ni za izvoz mleka u EU, osim jedne mlekare, jer takođe ne ispunjava evropske standarde kvaliteta, kao ni zbog zastarele tehnologije - navodi za „Alo!“ agrarni analitičar Vojislav Stanković.

I sa živinskim mesom takođe postoji problem zbog standarda, kada je reč o izvozu za EU, navodi Stanković.
Miladin Ševarlić, agroekonomista i profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, dodaje da ni mleko ne možemo da šaljemo put EU, i to pre svega jer je kod nas sadržaj aflatoksina iznad 0,05 mikrograma po kilogramu mleka, ali i zbog povremene pojave aflatoksina u stočnoj hrani, pre svega u kukuruzu, zbog čega se povećava i njegov sadržaj u mleku.

- Predlagao sam da se izvrši kategorizacija mleka na tri klase, i to tako da jedna bude u nivou evropskog standarda, druga od 0,05 do 0,25 i treća klasa od 0,25 do 0,5 mikrograma po kilogramu mleka. Međutim, nadležni to, nažalost, neće da prihvate - ističe Ševarlić.

On navodi da ni jaja ne možemo da šaljemo na evropsko tržište.
- Za jaja nema standardizacije u skladu za zakonima EU, kao ni označavanja. To su takozvane necarinske barijere, kojima se razvijene zemlje bore protiv konkurencije iz trećih zemalja - napominje Ševarlić.

Stanković ističe da je osnovni problem taj što još uvek nemamo Nacionalnu laboratoriju, i to opremljenu stručnim kadrovima.
- Za to pak nedostaju finansijska sredstva. Ali, svakako, mora se što pre doneti i novi zakon o bezbednosti hrane i formirati nadzorno telo koje bi se staralo o sprovođenju tog zakona. Ako bismo to uradili, mogli bismo mnogo više da izvozimo u Evropu, jer bi se kontrolisala primena svih neophodnih standarda - zaključuje Stanković.