"U 2017. će nezavisnost ući u fazu posle koje više nema povratka zbog demokratske odluke građana. Naš zadatak je da se sve pripremi za taj trenutak", rekao je Pudždemon u razgovoru za španski list "El Pais".

U septembru prošle godine je na regionalnim izborima pobedila koalicija desnih i levih stranaka "Zajedno za Da", koja je u roku od 18 meseci najavila otcepljenje pokrajine sa 7,5 miliona stanovnika.

Prošle nedelje je u parlamentu Katalonije izglasano stvaranje katalonske agencije za socijalnu zaštitu, što je označeno prvim zakonom prema stvaranju samostalne države.

Preostala dva područja koja nameravaju da promene novim zakonima su porezni sistem, koji više ne bi bio u nadležnosti Španije, kao i pravosuđe.

U katalonskom parlamentu, 72 od 135 poslanika su za stvaranje republike Katalonije.

"Pre 2012. u parlamentu nas je bilo samo 12 poslanika za nezavisnost. Sada nas je 72, što je jasna većina", rekao je Pudždemon, koji je u januaru proglašen za predsednika.

"U društvu postoji jedna većina koja još uvek nije toliko velika da jednostrano proglasimo nezavisnost", dodao je Pudždemon, prenela je Hina.

Španija je jedna od pet zemalja EU koja nije priznala jednostrano otcepljenje Kosova od Srbije.

Ovog meseca, 26. juna, u Španiji se održavaju novi parlamentarni izbori nakon što četiri vodeće stranke nisu uspele da oforme vladu posle izbora u decembru.

"Posle tih izbora želimo da čujemo predlog buduće španske vlade o organizovanju referenduma u Kataloniji. Saslušaćemo predloge, ali od referenduma ne odustajemo", poručio je Pudždemon.

Od četiri vodeće stranke samo Podemos (Možemo), stranka koja se protivi merama štednje, podržava ideju o organizovanju referenduma po uzoru na referendum u Škotskoj iz septembra 2014. godine.

Ta je stranka dobila 69 od 350 poslanika posle izbora u januaru. Njen lider Pablo Iglesias kaže da on nije za odvajanje Katalonije, ali da građani imaju demokratsko pravo da izraze mišljenje na referendumu.

"Želimo da ljudi glasaju po škotskom modelu. Bila bi dva pitanja, a jedno od njih `jeste li za nezavisnost`", rekao je Pudždemon.

Vladajuća Narodna stranka desnog centra protivi se referendumu napominjući kako je on u suprotnosti s ustavom iz 1978. kada je u Španiji uvedena demokratija i prema kojem se referendumi mogu održavati jedino na nivou čitave zemlje.

Druga stranka po broju poslanika, stranka levog centra Socijalistička radnička stranka Španije (PSOE), predlaže promenu ustava koji bi Kataloniji omogućio veću autonomiju, ali ne i samostalnost od kraljevine u čijem je sklopu od 1469. godine.

Narodna stranka, PSOE, kao i stranka centra Građani napominju kako su Katalonija i ostatak Španije snažniji zajedno.

"Koja god vlada bude u Španiji posle izbora mora se shvatiti da je potreban dijalog i dogovor oko održavanja referenduma u Kataloniji. Ali ne vidim nijednog lidera dovoljno hrabrog za prihvatanje predloga kojeg, verojatno, intinmno ne smatraju tako nerazumnim", izjavio je Pudždemon.

On je napomenuo kako će kroz regionalni parlament ići korak po korak i da još uvek nisu zatražili međunarodnu podršku ukoliko centralna vlada u Madridu nastavi da ističe da je referendum nezakonit.

"Ne tražimo priznanje jer ga još uvek nismo zatražili. Ono što sada tražimo je poznavanje prilika jer postoji jedno izraženo nepoznavanje, ili bolje rečeno loše poznavanje, onoga što se događa i što je zapravo Katalonija", rekao je Pudždemon.