Asp je, na konferenciji povodom obeležavanja Nacionalnog dana Švedske i 250 godina od usvajanja prvog akta o slobodi izražavanja u svetu, istakao da ta godišnjica dolazi u pravo vreme jer je Srbija pred otvaranjem poglavlja 23 i 24, a čiji je cilj da se uspostavi oblast slobode, pravde i bezbednosti u Evropi.

Kako je podvukao, otvaranje tih poglavlja je najvažniji korak na putu jedne zemlje ka članstvu u EU.
“

To su osnovne vrednosti koje su u osnovi EU. To znači da čim se otvore ta poglavlja ceo proces pregovaranja će umanjiti čitavu dramatičnost i time omogućiti dalje otvaranje drugih poglavlja”, rekao je Asp.

Kada je reč o zakonu donetom pre 250 godina Asp je objasnio da se tim aktom zabranjuje cenzura u štampanim medijima i javnosti obezbeđuje uvid u zvanična dokumenta, kao i njihovo pravo da učestvuju u političkoj debati, što se smatra velikim doprinosom razvoju modernog švedskog društva.

Kako je rekao, autor tog zakona Peter Foškol bio je prva osoba koja je istakla je svako od nas slobodan da iskaže svoje mišljenje, zbog čega je prognan.

Tri godine posle njegove smrti, odštampan je Foškolov pamflet s tim idejama koji je postao deo Ustava Švedske.

Te njegove misli omogućile su da se izgradi demokratsko i transparetno društvo u Švedskoj”, rekao je Asp, ali je i naglasio da sloboda govora mora se brani svaki dan u celom svetu, pa čak i u Ssvedskoj.

Šefica pregovaračkog tima Srbije za pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji Tanja Miščević dodala je da su poglavlja 23 i 24 ne samo kontrolna, već noseća za stabilizaciju i kontinuitet institucija.

Ukoliko tu dođe do zastoja u reformskom procesu čitav proces pregovaranja će se naći u zastoju”, rekla je Miščević.

Ona je rekla da je značajan segment u otvaranju poglavlja 23 i 24 pitanje sprovođenja.

To je i mera našeg uspeha”, rekla je Miščević.

Kada je reč o slobodi izražavanja, Miščević je rekla da je ona postala univerzalna vrednost tek u 20. veku, a da sada na red dolazi i Srbija.

“Posao ni malo nije jednostavan, ali spremni smo da u taj posao nastavimo. I zato nam je važna svaka pomoć svake od država članica, a znamo da na švedski pomoć možemo da računamo”, zaključila je Miščević.